PARIZ (Rojters) – U Parizu je u sredu održan sastanak takozvane Koalicije voljnih, koju uglavnom čine evropski lideri, sa izaslanicima američkog predsednika Donalda Trampa. Cilj je bio da se postigne napredak u mirovnom sporazumu za Ukrajinu, ali je događaj bio u senci rastućih tenzija oko Grenlanda, ogromnog arktičkog ostrva koje Tramp želi da anektira za Sjedinjene Države.
Iako ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski insistira da je njegov plan za okončanje rata sa Rusijom „90% završen“, niko od prisutnih nije želeo da rizikuje gubitak američke podrške, javlja Bi-Bi-Si.
Preteća poruka iz Bele kuće
U srcu tenzija je Grenland, najveće ostrvo na svetu i autonomna teritorija Danske, koju je Donald Tramp uporno želeo da stavi pod američku kontrolu, tvrdeći da je to ključno za nacionalnu bezbednost SAD. Danska premijerka Mete Frederiksen, koja je bila prisutna na sastanku u Parizu, našla se pod pritiskom svojih evropskih kolega da ne izaziva Trampa.
Međutim, pokušaj smirivanja situacije nije urodio plodom. Šest velikih europskih sila, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku i Njemačku, na marginama pregovora o Ukrajini objavilo je zajedničku izjavu. U njoj su poručili da se sigurnost na Arktiku treba rješavati kolektivno unutar NATO-a te da Danska i Grenland sami odlučuju o svojoj sudbini.
Odgovor iz Washingtona stigao je za samo nekoliko sati i bio je nedvosmislen. Bijela kuća je priopćila da „razmatra niz opcija“ za preuzimanje Grenlanda, uključujući i kupnju otoka.
Bela kuća otvoreno pominje upotrebu vojske
Ono što je posebno zabrinulo evropske lidere je izjava portparolke Karoline Livit, koja je rekla da je „upotreba američke vojske uvek opcija dostupna vrhovnom komandantu“.
Iako ovo nije prvi put da je Tramp izrazio takve namere, nakon nedavne kontroverzne vojne intervencije njegove administracije u Venecueli, niko u Evropi se više ne usuđuje da olako shvati njegove pretnje.
SOON pic.twitter.com/XU6VmZxph3
— Katie Miller (@KatieMiller) January 3, 2026
Pukotine u transatlantskom savezu
Danski premijer je upozorio da Trampove namere treba shvatiti izuzetno ozbiljno, a evropski lideri su napustili Pariz duboko zabrinuti. Paradoksalno, dok Evropa pokušava da angažuje Trampovu administraciju u zaštiti suvereniteta Ukrajine od ruske agresije, ista ta administracija ugrožava suverenitet Danske – članice EU i NATO-a.
Situacija je još bizarnija jer su SAD i Danska, barem na papiru, izuzetno bliski saveznici. Kopenhagen kaže da bi jednostrano američko preuzimanje Grenlanda značilo kraj transatlantskog odbrambenog saveza na koji se Evropa oslanjala od kraja Drugog svetskog rata.
S druge strane, poznato je da Tramp nikada nije bio veliki pristalica NATO-a. Iako SAD već imaju vojnu bazu na Grenlandu prema bilateralnom sporazumu, Trampova administracija ne pokazuje interesovanje za razgovore sa Danskom. U nedelju je predsednik Tramp insistirao da je Grenland „toliko strateški upravo sada, da je Grenland svuda pokriven ruskim i kineskim brodovima. Potreban nam je Grenland iz perspektive nacionalne bezbednosti, a Danska to neće moći da uradi“. Danska, naravno, odbacuje takve tvrdnje.
Evropska slabost i podeljenost
Jedan zvaničnik EU, govoreći pod uslovom anonimnosti, sumirao je situaciju: „Čitava ova situacija je samo još jednom podvukla fundamentalnu slabost Evrope pred Trampom.“ Dok su njeni nordijski susedi odmah stali na stranu Danske, reakcija evropske „velike trojke“ – Londona, Pariza i Berlina – bila je iznenađujuće prigušena u početku.
Tek u ponedeljak, britanski premijer Kir Starmer je izjavio da samo Danska i Grenland mogu da odlučuju o svojoj budućnosti, a slične poruke su stigle od nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Međutim, direktne kritike SAD su upadljivo izostale.
„Ako bi postojala zajednička izjava svih 27 partnera EU, plus saveznika NATO-a, Velike Britanije, u znak podrške danskom suverenitetu, to bi poslalo snažnu poruku Vašingtonu“, rekla je Kamil Grande iz Evropskog saveta za spoljne odnose. Ali izjavu je potpisalo samo šest evropskih saveznika, što otkriva srž problema.
Trampova direktnost i taktika zastrašivanja učinile su evropske lidere izuzetno nervoznim. Umesto da mu se suoče, oni su se opredelili za strategiju „upravljanja“ američkim predsednikom kako bi zaštitili sopstvene bilateralne odnose.
Egzistencijalna dilema za EU i NATO
Džulijan Smit, bivša ambasadorka SAD pri NATO-u, upozorila je da situacija „preti da raspadne EU“ i predstavlja „egzistencijalnu dilemu za NATO“. „Evropa bi trebalo da ozbiljno shvati predsednika Trampa i njegov tim kada govore o ‘dobijanju’ Grenlanda“, rekla je Smit, pozivajući evropske sile da razviju planove za nepredviđene situacije i razmotre nove odbrambene paktove.
Problem za NATO leži u činjenici da se Član 5 Povelje, klauzula „svi za jednog, jedan za sve“, ne primenjuje u slučaju napada jedne članice na drugu. Primeri uključuju sukobe između Turske i Grčke oko Kipra, gde NATO nije intervenisao.
„Niko se neće boriti protiv Amerike oko Grenlanda“
U ovom slučaju, na jednoj strani je Danska, manja članica alijanse, a na drugoj SAD, ubedljivo njena najveća i najmoćnija sila. Uverenje Vašingtona u sopstvenu superiornost potvrdio je i zamenik šefa kabineta Bele kuće, koji je u ponedeljak za CNN rekao: „Niko se neće vojno boriti protiv Sjedinjenih Država oko budućnosti Grenlanda.“
Stručnjaci poput Kamija Grandea ponavljaju da tenzije oko Grenlanda „ukazuju na potrebu da Evropljani smanje svoju bezbednosnu zavisnost od SAD i da govore jednim glasom“. Iako je Tramp primorao većinu saveznika da povećaju izdatke za odbranu, Evropa ostaje zavisna od Amerike u ključnim oblastima kao što su obaveštajne službe i vazdušni kapaciteti.
Upućeni u NATO otkrivaju da se evropske članice, čak i na zatvorenim sastancima, teško usuđuju da razmišljaju o scenariju u kojem bi Vašington vojno intervenisao na Grenlandu. Izgleda da će uskoro morati da se suoči sa tom neprijatnom mogućnošću.
