Najpodložniji meteoropatiji su svakako hronični bolesnici, ali ipak svako na promene reaguje u većoj ili manjoj meri. Najčešći simptomi mogu biti psihičke i fizičke prirode.
- U psihičke simptome spadaju:
- umor,
- nagle promene raspoloženja,
- nedostatak koncentracije,
- bezvoljnost,
- razdražljivost i nesanica.
- U fizičke
- glavobolja,
- migrena,
- mučnina,
- vrtoglavica,
- reumatske tegobe
- i bolovi u mišićima.
Vremenske promene, variranje temperature i promena vazdušnog pritiska mogu da utiču na promenu raspoloženja kod ljudi.
Međutim, promena vremena ne utiče samo na promenu raspoloženja, već i na osećaj bolova u zglobovima i mišićima.
Ove tegobe nastaju uglavnom usled čestih i naglih promena vremena.
Visok vazdušni pritisak prouzrokuje povećanu vlažnost i niže temperature, koje su najveći krivac za pogoršanje postojećih reumatskih oboljenja.
Bolove imaju i osobe koje su imale hirurške zahvate na zglobovima (operacije kukova, kolena), zatim oni koji su nekada imali prelom kostiju bilo kakve vrste.
Najgori period za ove ranjive osobe je prolećni, jer su vremenske varijacije najčešće i nagle.
Ni jesen nije izuzetak, tako da dobar deo godine ovim osobama predstavlja otežavajuću okolnost.
Istraživanja objašnjavaju da osećaj bolova u zglobovima uzrokuje vazduh u izolovanim šupljinama kostiju, koji se širi i pritiskuje nerve koji prožimaju kosti. Neki naučnici tvrde, da uzrok mogu biti i elektromagnetni impulsi, tako što je prirodni elektromagnetizam dovoljno jak da izazove vremenske promene i direktno utiče i na naše stanje.
Kako se izboriti sa tim, a ne dozvoliti da nam to bude izgovor za neaktivnost i nervozu?
Savet je da treba da se maksimalno adaptiramo na vremenske promene i provodimo duže vreme napolju po svim vremenskim prilikama i neprilikama.
Šetnja, ili bilo kakva fizička aktivnost je prekopotrebna i deluje stimulativno, što na mišiće i nerve, što na naše opšte i dobro zdravlje.
Stimulacija u vidu sauna i tuširanja naizmenično toplo-hladnom vodom je takođe preporučljiva, sem osobama koje su osetljivijeg srca.
Ako su bolovi neizdržljivi, ne uzimajte analgetike ili druge lekove protiv bolova na svoju ruku, već idite kod lekara i posavetujte se sa njim oko terapije.
Poznato je da hladnoća pojačava bolove u zglobovima kod bolesnika sa degenerativnim reumatizmom, a visoka vlažnost vazduha i nizak atmosferski pritisak tegobe kod bolesnika sa zapaljenskim reumatskim bolestima
KAKO PREPOZNATI REUMATSKE BOLOVE?
Osobe sa degenerativnim reumatizmom (artroze) najčešće se žale na bolove u velikim nosećim zglobovima, kao što su:
- kolena,
- kukovi,
- skočni zglobovi,
- ali i na bolove u vratnom i slabinskom delu kičme.
Za ove bolove kaže se da imaju mehanički karakter, tj. da se pre svega javljaju pri kretanju (kolena i kukovi) ili savijanju (kičmeni stub).
Bolesnici sa zapaljenskim reumatskim bolestima (artritis) imaju najizraženije bolove ujutro, pre nego što ustanu, a tokom dana kada se zglobovi aktiviraju, bolovi polako prolaze.
Bolesnici sa vanzglobnim reumatizmom, koji po pravilu zahvata ramena i laktove (najčešće se radi o upalama tetiva), žale se na bolove samo pri pokretima zgloba u odredjenom pravcu (na primer samo pri podizanju ruke u ramenu).
