Pokraj potoka i reka, na zapuštenim zemljištima i u baštama od juna do oktobra raste i cveta lekovito mirišljavo i gorko – božje drvce, Artemisia abrotanum. Mnogi misle da je reč o korovu.
Drvenasta stabljika okićena tankim usko perasto razdeljenim listovima i sitnim cvetićima u obliku cvasti, može da dostigne visinu do 1 m. Protrljani među prstima listovi ove trajne biljke oslobađaju miris nalik mešavini limuna i pelina. Često se i koristi umesto pelina, jer je manje gorka a prijatno miriše. Sadrži eterična ulja, tanin, alkaloid abrotin, gorke materije.
Potiče iz centralne Azije. Cvetovi su bledožuti i okruglog oblika. Stablo je uspravno. U narodnoj medicini su preparate od božjeg drvceta upotrebljavali kod probavnih smetnji i upale sluznice opne creva, kod upala i zaraza. Uz to ubrzava izlučivanje znoja i mokraće. Pomaže takođe kod anemije, kašlja, nedostatka apetita i dijareje. Upotrebljava se i za obloge u slučaju udaraca i smrzavanja. Od božjeg drvceta su ranije proizvodili i žutu boju za bojenje vune, a koristila se i za teranje moljaca.
Za potrebe lečenja beru se grančice u fazi cvetanja božjeg drvceta. Suše se na toplom i provetrenom mestu u senci. Za lečenje se koriste u obliku čaja, tinkture i kupki.
Čaj i tinktura se preporučuju protiv akutne upale creva, za podsticanje apetita, regulisanje zatvora, kod groznice, žutice i drugih bolesti jetre, bubrega, kao dobar diuretik. Tradicionalna medicina ističe da sastojak abrotin snižava temperaturu, pa se čaj primenjuje i kod tegoba disajnih organa, katara bronha i pluća, astme, tuberkuloze. Kod bronhitisa i kašlja čaj je delotvorniji sa medom. Reguliše i menstrualne tegobe, bilo da se radi o pojačanom ili smanjenom krvarenju.
Mazanjem i utrljavanjem čisti kožu, a pomaže i kod mnogih kožnih bolesti kao i kod uboda insekata. Biljne kupke sa grančicama božjeg drvceta opuštaju telo i smiruju živce, zbog čega se posebno preporučuju kod psihičkih obolenja. Sedativno dejstvo ima i čaj.
Sok iz usitnjene biljke nanete u vidu kaše pomaže u slučaju grčenja tetiva i delova ekstremiteta i pojave čvorova na tim mestima. Narodni lekari kažu da treba biti uporan u nanošenju i utrljavanju usitnjene biljke na mesta zahvaćena promenom. Od sveže biljke može da se iscedi samo sok i koristi za iste namene.
Sok može da se pomeša i sa alkoholom, u srazmeri 2 prema 1 (dva dela soka a jedan deo alkohola), i tako koristi na duži rok za kožne promene.
