Naučni pisac Dejvid Kvamen, koji je tačno predvideo pandemiju koronavirusa, kaže da jedan poseban virus, koji je već prisutan u Velikoj Britaniji, predstavlja najveći rizik da izazove sledeću globalnu pandemiju.
Čovek koji je predvideo pandemiju kovida godinama pre nego što je zahvatila ceo svet i odnela milione života, strahuje da bi sledeća pandemija mogla ubrzo da se desi, prenosi Mirror.
Naučni pisac Dejvid Kvamen, koji je ranije upozorio da će koronavirus verovatno doći sa „mokre pijace„, moguće u Kini, kaže da ptičji grip predstavlja najveći rizik za izbijanje naredne globalne pandemije. Njegovo upozorenje dolazi nakon što je soj H5N1 otkriven kod ovce na farmi u Jorkširu ove nedelje, potvrdila je vlada. Ovaj slučaj, zajedno sa sve većim brojem infekcija u Sjedinjenim Državama, izazvao je zabrinutost među zdravstvenim zvaničnicima i stručnjacima.
„Veoma sam zabrinut zbog ptičjeg gripa. Ako sada treba da napravite prognozu o tome šta bi mogla biti sledeća velika pandemija, naučnik bi verovatno rekao – ptičji grip ima najveće šanse da postane sledeći pandemijski virus. Ali uvek postoji puno slučajnosti u ovome jer ovi virusi imaju visoke stope mutacije, a mutacija je u suštini nasumičan proces“, rekao je naučnik.
U SAD se H5N1 proširio po farmama, pogodio više od 1.000 stada mlečnih krava, uništio 168 miliona ptica živine i doveo do više od 70 potvrđenih slučajeva kod ljudi – uključujući i prvi poznati smrtni slučaj povezan s virusom.
Kvamen je upozorio da, ako virus mutira i počne lako da se prenosi među ljudima, posledice mogu biti ozbiljne, piše Mirror.
„Baš kao što je koronavirus prešao sa retkog virusa na virus koji je prisutan među ljudima i divljim životinjama širom planete, to bi moglo da se dogodi i sa ptičjim gripom – i to od sutra“, rekao je.
Soj H5N1, koji je prvi put otkriven u SAD 2022. godine, pronađen je i kod raznih životinja, uključujući mačke, rakune, tvorove, divlje pse, medvede i delfine. Infekcije kod ljudi do sada su povezane sa kontaktom sa zaraženim životinjama, bez dokaza o prenosu sa čoveka na čoveka. Iako američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) kažu da je rizik za ljude i dalje nizak, stručnjaci upozoravaju da mutacije i „reasonsortacija“ – kada dva virusa istovremeno zaraze istog domaćina i razmene genetski materijal – mogu povećati rizik od prenosa među ljudima.
Globalna mreža za viruse (GVN) pozvala je vlade da pojačaju nadzor i pooštre biosigurnosne mere kako bi se izbeglo ponavljanje haosa iz ranih faza pandemije kovida-19.
„Možda je potrebno četiri ili pet mutacija u baš pravoj kombinaciji da bi se to desilo, a svaka od tih mutacija je vrlo malo verovatna. A kombinacija pravih četiri ili pet je još manje verovatna“, objašnjava naučnike.
Ipak, s obzirom na to da se virus brzo menja, rizik raste.
„Ptičji grip se razmnožava milijardama puta u svakom pojedinačnom pticolikom domaćinu kojeg zarazi – verovatno svakog dana. Imam utisak da se ovaj virus trenutno neprestano razmnožava širom sveta, u milionima divljih ptica, verovatno milionima kokošaka i u prilično mnogo krava i drugih sisara. Svaka ta replikacija, svaki pojedinačni slučaj umnožavanja virusa u svakoj životinji, predstavlja okretanje ruleta. Ne kažem da će ptičji grip sigurno izazvati našu sledeću pandemiju; samo kažem da je to vrlo, vrlo verovatna mogućnost“, dodaje.
Od marta 2024. SAD su prijavile 70 potvrđenih slučajeva ptičjeg gripa kod ljudi, uglavnom blagih i prvenstveno među radnicima na farmama koji su bili izloženi zaraženoj živini ili mlečnim kravama. Tragovi virusa pronađeni su i u mleku koje se prodaje u supermarketima – otkriće koje je Kvamen nazvao razlogom za ozbiljnu zabrinutost u vezi bezbednosti hrane i javnog zdravlja.
U Engleskoj je zabeleženo više od 30 izbijanja virusa na farmama, uglavnom u istočnim delovima zemlje.
Procene govore da u svetu postoji oko 34 milijarde kokošaka, od kojih se mnoge uzgajaju u skučenim, industrijskim uslovima. Kvamen je upozorio da su takva okruženja idealna za evoluciju virusa.
„Ovi masovni industrijski poljoprivredni sistemi su kao Petrijeve činije za evoluciju virusa“, rekao je.
Kvamen je takođe ukazao na šire ljudsko ponašanje – uključujući klimatske promene, prenaseljenost, pretrpane životne uslove i nehigijenske uslove – kao glavne faktore koji doprinose riziku od budućih pandemija.
(Telegraf.rs)
