Island razmatra održavanje glasanja o nastavku pregovora o članstvu u EU već u avgustu, kažu dva izvora upoznata sa pripremama zemlje.
Vest dolazi u trenutku kada proširenje EU ponovo dobija na zamahu, a Brisel radi na planu koji bi mogao da donese delimično članstvo Ukrajini već sledeće godine, a Crna Gora, vodeći kandidat, zatvorila je još jedno pregovaračko poglavlje prošlog meseca, izveštava Politiko.
Planove ubrzane geopolitičkim tenzijama
Vladajuća koalicija u Rejkjaviku obećala je da će održati referendum o nastavku pregovora o pristupanju, koje je prethodna vlada zamrznula 2013. godine, do 2027. godine.
Međutim, čini se da se vremenski okvir ubrzava zbog geopolitičkih previranja, odluke Vašingtona da uvede tarife Islandu i pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će anektirati Grenland.
Očekuje se da će islandski parlament objaviti datum glasanja u narednih nekoliko nedelja, prema izvorima koji su govorili pod uslovom anonimnosti. Ovaj potez usledio je nakon niza poseta evropskih političara Islandu i islandskih zvaničnika Briselu.
Ako Islanđani glasaju „za“, mogli bi da se pridruže EU pre bilo koje druge zemlje kandidata, rekao je jedan od ljudi.
Jačanje veza sa Briselom
„Debata o proširenju se menja“, rekla je za Politiko komesarka EU za proširenje Marta Kos, koja se prošlog meseca sastala sa islandskom ministarkom spoljnih poslova Torgerdur Katrin Gunardotir u Briselu.
„Sve je više reč o bezbednosti, pripadnosti i očuvanju naše sposobnosti da delujemo u svetu u kome se različite sfere uticaja takmiče. To je pitanje za sve Evropljane.“
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sastala se prošlog meseca u Briselu sa islandskim premijerom Kristrunom Frostadotirom i rekla da njihovo partnerstvo „nudi stabilnost i predvidljivost u nestabilnom svetu“.
Fon der Lajen, koja je posetila Island u julu prošle godine, pohvalila je zemlju zbog jačanja saradnje sa EU i tokom sastanka Nordijskog saveta u Stokholmu prošle jeseni, i planira još jednu posetu arktičkom regionu u martu.
Pritisak SAD kao katalizator
Razgovori o produbljivanju veza sa Islandom i mogućem nastavku pregovora počeli su čak i pre nego što se Tramp vratio na dužnost, a zvaničnik EU je potvrdio da je Brisel već počeo da posvećuje više pažnje strateški važnoj zemlji.
Međutim, sve veće pretnje iz SAD, uključujući šalu Bilija Longa, Trampovog kandidata za ambasadora na Islandu, da će zemlja postati 52. američka država, a on njen guverner, povećale su osećaj hitnosti.
„Mislim da je pominjanje Islanda četiri puta u Trampovom govoru u Davosu, dok se govorilo o Grenlandu, svakako usmerilo pažnju“, rekao je drugi zvaničnik EU upoznat sa situacijom, dodajući da to „mora biti uznemirujuće za malu zemlju“.
Od zamrzavanja statusa do novog početka
Island je podneo zahtev za članstvo u EU 2009. godine, na vrhuncu finansijske krize u kojoj su sve tri glavne komercijalne banke propale. Ali vlada je zamrznula pregovore u decembru 2013. godine, jer se ekonomija brzo oporavila, a ekonomisti su upozoravali na mogući kolaps evrozone.
U martu 2015. godine, Rejkjavik je zatražio da se više ne smatra zemljom kandidatom. Geopolitička situacija se značajno promenila u poslednjoj deceniji. Island, koji nema vojsku, zauzima strateški važan položaj u Severnom Atlantiku i za svoju bezbednost se oslanja na članstvo u NATO-u i bilateralni sporazum o odbrani sa SAD iz 1951. godine. Ova realnost, zajedno sa ekonomskim koristima, izgleda da utiče na javno mnjenje, a ankete pokazuju sve veću podršku članstvu.
Ribarstvo kao ključna prepreka
Međutim, put do članstva nije lak.
„Pristupanje bi se moglo suočiti sa značajnim domaćim političkim preprekama u budućnosti“, rekao je za Politiko Gudni Torlacijus Johaneson, bivši predsednik Islanda. Najveća potencijalna prepreka su prava na ribolov, ključna industrija za Island i glavna tačka spoticanja u prošlim pregovorima.
„Na kraju, sve se svodi na ribu, to je uvek bio problem“, rekao je visoki zvaničnik EU. Ali postoji jedna ključna razlika u odnosu na prethodne pregovore: Bregzit. Velika Britanija i Island dugo imaju napete odnose oko ribolova, koji su eskalirali u takozvane „ratove bakalara“ od 1950-ih do 1970-ih.
Tokom pregovora o pristupanju Islanda, tenzije su ponovo porasle zbog količine skuše koju su ulovili islandski brodovi, što je dovelo do pretnji trgovinskim sankcijama od strane EU. Pošto Velika Britanija više nije u EU, pitanje ribarstva moglo bi predstavljati manju prepreku.
Mogućnost brzog završetka pregovora
Ako Islanđani odluče da nastave, mogli bi brzo da postupe. Island je član Evropskog ekonomskog prostora i Šengenskog prostora i već je uskladio veliki deo svog zakonodavstva sa EU. Pre nego što su pregovori zamrznuti 2013. godine, Island je zatvorio 11 od 33 pregovaračka poglavlja.
Poređenja radi, Crna Gora, najnaprednija zemlja kandidat, tek je nedavno prešla taj prag. „Na papiru, ne bi trebalo da bude previše teško; moglo bi biti potrebno samo godinu dana da se zatvore sva poglavlja“, kaže visoki zvaničnik EU. Međutim, izvor upoznat sa situacijom na Islandu upozorava da je takav rok previše ambiciozan s obzirom na složenost nekih pregovaračkih pitanja. Za punopravno članstvo, Island bi morao da održi još jedan referendum nakon što se pregovori završe.
U zavisnosti od dužine procesa i geopolitičke situacije, ovo bi mogla biti velika prepreka, jer su koristi od članstva za Island više bezbednosne nego ekonomske. Sa petim najvećim BDP-om po glavi stanovnika u svetu, članstvo u EU je manje finansijski atraktivno nego za druge zemlje koje teže da se pridruže bloku.
