Naši preci su na ovaj dan izbegavali teške fizičke poslove, već su dan posvećivali duhovnom razvoju, molitvama i slavlju
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Spasovdan, posvećen Hristovom Vaznesenju. Proslavlja se svake godine 40 dana nakon Uskrsa, uvek pada na četvrtak.
Praznik je povezan sa događajem iz Novog Zaveta kada se Isus Hrist ponovo javio učenicima i rekao im da propovedaju Jevanđelje po svetu.
Za ovaj dan se od davnina vezuju razni običaji i verovanja.
Naši preci su na ovaj dan izbegavali teške fizičke poslove, već su dan posvećivali duhovnom razvoju, molitvama i slavlju.
Stari običaj koji je postojao jeste da se od leskovih grančica plete krst, koji je glavni simbol praznika. Taj krst se stavljao ispred kuće, u dvorišta, njive, livade za zaštitu, radost i blagostanje. Praktikovalo se da se ovi krstići čuvaju cele godine, a onda se na sledeći Spasovdan pletu drugi.
Vernici proslavljaju praznik odlaskom u crkvu na jutarnju Liturgiju, a pošto je Spasovdan slava grada Beograda, organizuju se litije po gradu.
Verovalo se da na Spasovdan treba pojesti jagode za sreću, a ovaj dan je povezan i sa običajem da se priprema bogata porodična trpeza za kojom se ukućani okupljaju, slave i provode zajedničko vreme. Nekada je postojao običaj da se za spasovdan priprema cicvara.
Zanimljivo verovanje jeste i da na Spasovdan ne treba dremati preko dana, jer se veruje da tako možemo cele godine biti pospani.
Pored raznih običaja, najvažnije za praznik jeste razvijati se duhovno i veličati vrline poput vere, nade i ljubavi.
(Espreso)
