Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Savu Osvećenog.
Ovaj praznik se slavi kao krsna slava, a u crkvenom kalendaru dan je obeležen crnim masnim slovima.
Od starina današnjem danu se najviše raduju deca, jer po predanju Sveti Nikola večeras na belom konju obilazi svu decu i po zaslugama deli im poklone. Poklon se stavlja u dečje cipele, koje se zbog toga večeras ostavljaju na prozoru.
Još jedno interesantno verovanje je da će svako žensko dete rođeno na ovaj dan imati veoma srećan brak.
Prepodobni Sava Osvećeni se rodio 439. godine u malom selu Mutalask u Kapadokiji u domu oca Jovana i majke Sofije. U osmoj godini života napustio ih je da bi se zamonašio u obližnjoj obitelji, zvanoj Flavijanova, a posle 10 godina je prešao u Palestinske manastire, u porodicu Svetog Jevtimija Velikog i Teoktista.
Jevtimije je prorekao za njega da će biti slavan monah i da će podučavati druge monahe.
Osnovao je ukupno sedam manastira i smatran je jednim od najvećih stubova pravoslavlja na Istoku. Osnivač je manastira u blizini Jerusalima, koji nosi njegovo ime.
U njemu je Sveti Sava dobio igumansko žezlo i ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice koja se danas nalazi u Hilandaru.
Manastir Svetog Save Osvećenog (Mar Saba) osnovan je 485. godine i još tada je nazvan Velika lavra. To je najznačajniji je manastir u judejskoj pustinji, koji se nalazi između Vitlejema i Mrtvog mora. Njegova istorija je duga preko 1.500 godina.
Monaški život u manastiru Svetog Save je veoma strog i u njemu se živi po vizantijskom vremenu, što znači da se dvanaest sati dana uvek poklapa sa zalaskom sunca. U manastiru se jede samo jedanput dnevno, izuzev subote, nedelje i velikih praznika kada se postavljaju dve trpeze.
Sava Osvećeni je autor povelje, nazvane po njemu – Povelja Svetog Save – u kojoj je regulisan redosled bogosluženja, i opisana monaška tradicija palestinskih manastira 5. veka.
Prepodobni Sava Osvećeni upokojio se u 94. godini života, a njegove svete mošti su počivale u njegovom manastiru dok nisu prenete u Veneciju i smeštene u Crkvu Svetog Marka.
Svečano su vraćene u njegovu lavru 1972. godine.
