Pravoslavni vjernici danas, 25. oktobra obeležavaju Svete mučenike Taraha, Prova i Andronika.
Tarah je bio rodom iz Klavdipolja u Siriji, Prov iz Side Pamflijske, a Andronik iz grada Efesa. Taraha, Prova i Andronika Numerije Maksim je podvrgao teškom mučenju.Tarah je u to vreme imao 65 godina.
Kada antipat upita tri puta za ime, on sva tri puta odgovori hrišćanin. Najpre ih tukoše štapovima, pa ih krvave i ranjene baciše u tamnicu. Potom ih ponovo izvedoše na istjazanje. Kada antipat savetovaše Prova da se odrekne Hrista obećavajući mu počasti od cara i svoje prijateljstvo, odgovori Prov: „Niti careve počasti hoću, niti tvoje prijateljstvo želim“.
A kada prećaše Androniku još većim telesnim mukama, odgovori mladi mučenik Hristov: „Telo moje pred tobom je, čini što hoćeš“.
Posle dugotrajnih mučenja po raznim mestima ova tri sveta mučenika behu bačeni u pozorište pred zveri. No voljom Božjom, zveri su se umirle i postale krotke pred trojicom Božjih ljudi. Ovaj prizor izazvao je kod prisutnih građana u areni divljenje prema stradalnicima i u mnogima je probudio veru u jednog Boga.
No postiđeni i razjareni mučitelj naredio je vojnicima da uđu u arenu i hrišćane poseku mačem.Tako su završili svoj pravedni zemaljski život svetimučenici Tarah, Prov i Andronik.
Numerijan Maksim je naredio vojnicima da čuvaju njihova tela kako ih hrišćani ne bi sahranili. No neki hrišćani uspeli su u toku noći da uzmu iz arene njihova tela i sahrane ih na skrovitom mestu izvad grada, pred sam kraj vladavine cara Dioklecijana.
Beseda o večernjem plaču i jutarnjoj radosti
Bog kara, i Bog veseli. Jedna pokajna pomisao već ublažava gnev Božji. Jer se Bog ne gnevi na ljude kao što se neprijatelj gnevi, nego kao otac na svoju decu. Njegov je gnev trenutan, Njegova milost beskonačna. Ako večerom pokara, jutrom već obraduje. Da bi Ga ljudi poznali i u karanju i u milovanju.
Večerom se useljava plač, a jutrom radost. Još ove reči znače, da je noć za plač, molitvu i pokajanje, i bogorazmišljanje. Naročito je noć za pokajanje, a pravog pokajanja nema bez plača. Čovek noću nesmetano misli o delima svojim, o rečima i mislima svojim, i kaje se za sve što učini protiv zakona Božjeg.
Ako čovek noću pokajnički plače, danju će se radovati, radovaće se kao novorođeni, kao okupani, kao olakšani od bremena greha. Ako li pak noć provodi u grehu i bezumnom veselju, osvanuće mu dan žalostan i plačevan.O Gospode Isuse, Spasitelju, i Učitelju naš, karaj nas, no oprosti nam; šibaj nas, no spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
(Kurir.rs)
