Prepodobna Makrina je najstarija sestra sv. Vasilija Velikog i sv. Grigorija Niskog
Kao devica rano bi obručena nekome mladiću blagorodnom. No kada njen obručnik umre, Makrina se zavetova nikada ne stupati u brak govoreći:“nije pravo da devojka, obručena jednom vereniku, ide za drugoga; po zakonu prirodnom treba da bude jedno supruženstvo kao što je jedno rođenje i jedna smrt“.
Još pravdaše ona to verom u vaskrsenje smatrajući obručenika svoga ne mrtvim no živim u Boga. „Greh je i sramota, veli, da supruga ne sačuva vernosti, kada joj suprug ode u neku daleku stranu.“
Po tom zajedno sa svojom majkom Emilijom primi monaštvo u nekom devičkom manastiru, gde se podvizavahu sa drugim inokinjama. Življahu od truda ruku svojih posvećujućiveći deo vremena bogomisliju, molitvi i neprestanom uzdizanju uma svoga k Bogu. Vremenom skonča joj majka, a za tim i brat Vasilije.
Devetog meseca po smrti Vasilijevoj dođe Grigorije da obiđe svoju sestru, no nađe je na samrtnoj postelji. Pred samu smrt sv. Makrina uzdiže molitvu ka Gospodu: “Ti Gospode upokojavaš telesa naša snom smrti na neko vreme, pa ćeš ih opet probuditi poslednjom trubom.Prosti mene i daj mi da kad se duša svuče od telesne odeće, predstane Tebi neporočna i bez greha i da bude kao tamjan pred Tobom”. Po tom napravi rukom krsni znak na čelu, naočima, na licu, na srcu i – izdahnu. Upokoji se u Gospodu 379 god.
