Danas se u pravoslavnom kalendaru obeležavaju Petrovske poklade – dan koji označava kraj mrsnih dana i uvod u Petrovdanski post, jedan od četiri velika posta u godini
Ovo je poslednji dan kada se, prema običajima, jede meso, mleko i ostala mrsna hrana pre početka posta koji traje do Petrovdana, 12. jula.
Iako mnogi poklade povezuju sa katoličkom tradicijom, poklade su duboko ukorenjene i u srpskoj narodnoj kulturi. Srbi ih obeležavaju pred svaki veliki post, a Petrovske poklade su deo tog starog običaja, sa brojnim verovanjima i ritualima koji se i danas negde poštuju.
Kada počinje Petrovdanski post?
Petrovdanski post 2024. godine počinje u ponedeljak, 1. jula, i traje sve do 12. jula. Ovaj post je pokretan, što znači da mu dužina varira u zavisnosti od datuma Uskrsa. Tokom posta, vernici se uzdržavaju od mesa, mlečnih proizvoda i jaja, a ponegde i od ulja i vina, u skladu sa pravilima pravoslavne crkve.
Značenje Petrovske poklade i stari običaji
Nedelja pre posta naziva se pokladna ili trapava nedelja. Na ovaj dan, prema narodnoj tradiciji, okuplja se porodica, priprema bogata mrsna trpeza i pozivaju se prijatelji i siromašni susedi da svi zajedno „omrse“ pred post.
U mnogim krajevima Srbije, naročito u istočnim selima, Petrovske poklade su obeležene zanimljivim i drevnim običajima:
Paljenje lila – mladići i deca pale buktinje od brezove ili trešnjine kore, obilaze kuće, torove i izvore, govoreći:
„Lila gori, žito rodi“
„Veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode“
Domaćini daruju lilare belim mrsom i drugim đakonijama, verujući da će onaj ko nagradi lilare imati plodnu i uspešnu godinu.
Devojke sakupljaju slamu, prave velike vatre na seoskoj utrini, a oko plamena igraju i pevaju. Muškarci se često nadmeću u preskakanju vatre, što simbolizuje snagu, zdravlje i uspeh.
Verovanja i zabrane
U pojedinim delovima Srbije, naročito u Istočnoj Srbiji, postoji verovanje da se na dan Petrovskih poklada ne sme češljati, jer to može izazvati opadanje kose. Takođe, mnogi veruju da je važno da se ovaj dan provede u miru, slozi i veselju kako bi cela godina protekla bez svađa i nesreće.
Petrovske poklade običaji i danas žive kroz narodnu tradiciju, uprkos modernim vremenima. Ovaj praznik podseća na važnost zajedništva, poštovanja predaka i prirodnih ciklusa.
Ako danas sedate za sto, ne zaboravite da je mrsna trpeza simbol radosti – i poslednji užitak pre duhovnog i telesnog uzdržanja.
