Deda Petar je drhtao u hladnoj kući, ložeći stari nameštaj. Na Badnje veče, u snegu je našao novčanik sa 500 evra i dokumentima. Mogao je da kupi drva za celu zimu. Umesto toga, peške je otišao do adrese vlasnika, mladog oca Marka, kome je taj novac bio za kiriju. Petar je odbio nagradu i vratio se u hladnu kuću. Ali na Božićno jutro, probudio ga je zvuk teškog kamiona ispred kuće…
Petar, nekadašnji stolar, koji živi u okolini Loznice dočekao je Badnje veče u kaputu, jer u šporetu nije bilo drva, već je ložio nogare od stare stolice. Izašao je napolje sa poslednjih 200 dinara za hleb, a vratio se sa iskušenjem života. U snegu je našao debeli novčanik pun evra. Đavo mu je šaputao da uzme i reši sve svoje muke, da se ogreje i najede bar jednom.
Ali, kada je video sliku bebe u novčaniku i ime mladog komšije Marka, Petar je stisnuo zube. Iako gladan i promrzao, pešačio je tri kilometra po mećavi da vrati tuđe.
„Nisam doneo da naplatim poštenje, nego jer je tvoje,“ rekao je šokiranom mladiću i odbio svaku nagradu, vraćajući se u svoj ledeni dom ponosnog obraza, ali praznog džepa.
Međutim, Bog ne ostaje dužan. U zoru Božića, Petra je probudila buka motora. Kada je otvorio vrata, video je prizor zbog kojeg je zaplakao kao dete. Marko nije zaboravio starca koji mu je spasio krov nad glavom. Ono što je istovareno u Petrovo dvorište tog jutra, grejaće ga mnogo duže od jedne zime.
(Telegraf.rs/Loznica info)
