Zemlji je svakoga dana, iako mi to ne možemo da primetimo, potrebno sve više vremena da završi svoju rotaciju. Ova promena meri se samo delićem milisekunde, ali sile koje stoje iza nje su nepojmljivo velike, piše BBC Science Focus.
Prema rezultatima predstavljenim u novoj studiji, objavljenoj u Journal of Geophysical Research: Solid Earth, stopa kojom se dani produžuju je „bez presedana“ u 3,6 miliona godina dugoj geološkoj istoriji.
Rezultati pokazuju da se polarni glečeri i ledene police tope zbog klimatskih promena, a voda koja je bila zarobljena na visokoj geografskoj širini sada se kreće okeanima i širi ekvatorom. Ova promena dovela je do promene mase na polovima i, kao što klizači usporavaju kada rašire ruke, ona usporava rotaciju Zemlje, navodi se u tekstu.
Prethodne studije su već pokazale da klimatske promene imaju čudan efekat na rotaciju naše planete. Sada je tim sa Univerziteta u Beču i ETH u Cirihu pogledao da li se nešto slično dešavalo bilo kad u istoriji planete.
Odgovor je jasno i glasno ne.
Dužina dana nikad nije bila perfektno određena. Zemljina rotacija se konstantno menja zahvaljujući gravitacionoj snazi Meseca, kao i procesima koji se dešavaju u dubokoj unutrašnjosti planete, ali i u atmosferi. Ove sile vuku i guraju u različitim pravcima i smerovima, pa mogu da dovedu do promena u dužini trajanja dana. Ono što su naučnici ustanovili je da su klimatske promene postale dovoljno jake da su ili jednake ili jače od svih ovih drugih sila.
Da bi pogledali unazad milionima godina, naučnici su proučili fosilizovane ostatke jednoćelijskih morskih organizama sa morskog dna, poznate kao benthic foraminifera.
Specijalno razvijeni algoritam mašinskog učenja, dizajniran da prepozna nesigurnost u podacima koji su ovoliko stari, omogućio im je da donesu zaključke zahvaljujući materijalima starim 3,6 miliona godina, iz vremena kasnog pliocena.
Kroz sve vremenske periode izdvaja se jedan period – današnjica.
Trenutna stopa produžetka dana zbog klimatskih promena od 1,33 milisekunde po veku zvuči trivijalno. Ali, imajući u vidu koje sve sile u tome učestvuju, redistribucija mase je gigantska.
– Ovakva promena u dužini dana zahteva ogromnu redistribuciju mase, nivoa 1.000 gigatona koji se kreću sa polova ka okeanima. Da bismo ovo vizualizovali, dovoljno je da zamislimo čvrstu kocku leda iznad Njujorka. Ona bi bila 10 kilometara visoka, viša od Mont Everesta – rekao je Benedikt Soja, profesor ETH u Cirihu.
Da bi naveo energiju uključenu u tu promenu, dr Mostafa Kijani Šahvandi, profesor Univerziteta u Beču, rekao je da je „promena u Zemljinoj energiji rotacije ekvivalentna zemljotresu od 9 stepeni“. Ne u smislu razaranja, već samo sile, navodi se.
Istraživači su otkrili jedan trenutak u geološkoj istoriji, pre otprilike dva miliona godina, kada je stopa promena bila slična današnjoj. Ali to je bio izuzetan trenutak.
– Savršena oluja osetljivih ledenih polica i prirodni skok ugljen-dioksida pokrenuli su masivno topljenje ledenog pokrivača na polovima. Ovaj redak događaj nikad se nije prirodno ponovio, ali ljudska aktivnost je u samo jednom veku postala jednaka ovoj planetarnoj sili – rekao je Soja.
On je naglasio da su praktične posledice ovoga suptilne, ali realne.
– Dok milisekunda deluje kratko, ovaj efekat je kritičan za ultraprecizno merenje potrebno za GPS navigaciju na Zemlji, ali i navigaciju u Sunčevom sistemu – dodao je on.
Takođe, ove planetarne promene reflektuju se i na ekosistem Zemlje.
(Telegraf Nauka/BBC Science Focus)
