Evropska unija napravila je zaokret koji će snažno odjeknuti i u industriji i među vozačima. Plan potpune zabrane prodaje novih automobila sa benzinskim i dizel motorima od 2035. godine više nije na stolu. Umesto toga, u Briselu je postignut politički dogovor koji značajno ublažava dosadašnje ciljeve i ostavlja prostor za više različitih tehnologija.
Prema informacijama iz Brisela, dogovor je već usaglašen na najvišem nivou i biće zvanično predstavljen naredne nedelje. Evropska unija je potvrdila da su navodi tačni, što znači da industrija i kupci mogu da odahnu.
Suština promene je jasna. Umesto zahteva za stopostotno smanjenje emisije CO₂ kod novih vozila od 2035. godine, sada se uvodi cilj od 90 odsto smanjenja na nivou proseka proizvođačkih flota. Isto važi i za period posle 2040. godine, bez apsolutnog „nultog“ praga.
Kraj zabrane klasičnih motora kakvu smo znali
Ova promena u praksi znači da motori sa unutrašnjim sagorevanjem nisu zabranjeni, već da proizvođači moraju da ispune strože, ali dostižne ciljeve emisije. Kako je poručeno iz Evropskog parlamenta, time se ukida ono što je godinama nazivano „tehnološkom zabranom“.
Drugim rečima, benzinski i dizel motori mogu da nastave da se razvijaju, proizvode i prodaju, ukoliko se uklapaju u nove CO₂ okvire. Poseban akcenat stavljen je na tehnološku neutralnost, što otvara vrata hibridima, e-gorivima i drugim rešenjima, uz električne automobile.
Do ovog preokreta nije došlo slučajno. Snažan politički pritisak stigao je iz više pravaca, pre svega iz Nemačke, Italije i Poljske. Više evropskih lidera otvoreno je zatražilo ublažavanje plana, upozoravajući na posledice po radna mesta, konkurentnost i stabilnost automobilske industrije.
Automobilska industrija slavi, ali ciljevi ostaju
Reakcije proizvođača bile su momentalne i pozitivne. Iz industrije poručuju da je ovo prvi realan korak ka održivoj CO₂ regulativi, koja uzima u obzir tržišnu realnost, tehnološki razvoj i ekonomske posledice.
Važno je naglasiti da EU ne odustaje od klimatskih ciljeva. Razlika je u pristupu. Fokus se pomera sa rigidnih zabrana ka fleksibilnijem sistemu kontrole emisija, gde proizvođači imaju više prostora da biraju kako će do ciljeva doći.
Za vozače širom Evrope poruka je jasna. Benzinci i dizelaši ne nestaju 2035. godine, a naredna decenija donosi više izbora, a ne manje. Automobilska industrija dobija predah, a tržište stabilniji i predvidljiviji okvir za budućnost.
(Telegraf.rs)
