Evropska unija će zemljama kandidatima ponuditi pristup svom ogromnom jedinstvenom tržištu, ali zauzvrat zahteva od njih da usklade svoje stavove sa stavovima bloka u odnosu prema strateškim rivalima. Ovo se navodi u nacrtu predloga Evropske komisije u koji je portal „Politiko” (Politico) imao uvid.
Zemljama kandidatima – od kojih neke na članstvo čekaju decenijama – biće ponuđen proces „postepene integracije” u jedinstveno tržište bez presedana. Plan predviđa da to uključuje trgovinu bez prepreka i pristup istraživačkim programima dok se njihovi zahtevi za članstvo još uvek obrađuju.
U analizi prednosti koje će biti ponuđene kandidatima ističe se da je jedinstveno tržište ključno za ekonomsko približavanje. „Ranija integracija bi otvorila mogućnosti za kompanije iz EU, ojačala evropske lance vrednosti i smanjila strateške zavisnosti”, navodi se u dokumentu. Komisija će, kako se dodaje, identifikovati oblasti u kojima regulatorno usklađivanje i kapaciteti za sprovođenje propisa omogućavaju dublje učešće u istraživanju, inovacijama i industrijskoj saradnji, kao i širi pristup tržištu. Prednost treba dati onim mogućnostima koje ubrzavaju pripreme za članstvo i zadovoljavaju zajedničke strateške potrebe.
Uslov: Podrška spoljnopolitičkim ciljevima EU
Analizu je nadgledao Aleksandr Adam, viši savetnik Ursule fon der Lajen i bivši saradnik francuskog predsednika Emanuela Makrona. Njegov plan suštinski menja pristup EU susednim zemljama. Trenutno su gotovo sve ekonomske pogodnosti rezervisane isključivo za države članice, pri čemu je Hrvatska poslednja pristupila Uniji 2013. godine.
Kao deo ovog paketa, planovi za ubrzanje procesa pristupanja biće ponuđeni Ukrajini, Moldaviji, Albaniji i Crnoj Gori. Kada je reč o ostalima – poput Severne Makedonije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske – proces se znatno odužio, što izaziva zabrinutost da bi te zemlje mogle izgubiti interesovanje ili se okrenuti Rusiji i Kini.
Prema planu Komisije, ekonomske pogodnosti zavisiće od toga da li zemlje kandidati podržavaju spoljnopolitičke ciljeve EU. Pristup jedinstvenom tržištu takođe će biti uslovljen time da te zemlje ne dele ključne tehnologije sa rivalskim državama. „Kako se produbljuje industrijska i tržišna integracija, učešće u osetljivim sektorima mora biti praćeno saradnjom na polju provere investicija, kontrole izvoza, sprovođenja sankcija i zaštite osetljivih tehnologija”, navodi se u dokumentu. U procenama koje se tiču pristupa, dodaje se, trebalo bi uzeti u obzir stratešku usklađenost i kapacitete za upravljanje rizikom; ukoliko uslovi nisu ispunjeni, obim učešća će biti prilagođen.
Oblasti koje se razmatraju za bližu saradnju obuhvataju poluprovodnike, kvantne tehnologije, biotehnologiju, veštačku inteligenciju i svemirski sektor.
Reakcije zemalja kandidata
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen danas stiže u Albaniju, čime započinje svoju turneju po Zapadnom Balkanu. Ona će takođe posetiti Kosovo i Severnu Makedoniju – zemlje koje, prema novom planu, nemaju ubrzani put ka članstvu u EU – a one nameravaju da iskoriste njenu posetu kako bi zatražile ekonomske pogodnosti koje proizilaze iz tešnjeg povezivanja.
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je za *Politico* da postepena integracija mora doneti opipljive rezultate za građane i preduzeća. „Želimo bolji pristup jedinstvenom tržištu EU, evropskim fondovima i finansijskim programima, kao i zajedničke programe u oblastima kao što su energetika, digitalizacija, istraživanje, obrazovanje i infrastruktura”, rekao je on.
Kurti je dodao da Kosovo podržava takvu integraciju, ali je naglasio da ona mora voditi ka punopravnom članstvu, a ne služiti kao njegova zamena. „Kosovo je spremno da ispuni svoje obaveze”, izjavio je on.
Analiza ističe da krajnji cilj zemlje kandidata treba da ostane punopravno članstvo. „Pristupanje, međutim, zahteva vreme: kandidati moraju proći kroz rigorozan proces zasnovan na zaslugama i sprovesti sveobuhvatne i trajne reforme”, navodi se u dokumentu. To vreme, kako se ističe, treba iskoristiti za pripremu Unije za prijem novih članica. Ipak, koristi će zavisiti od ispunjavanja preuzetih obaveza. „Ukoliko se te obaveze ne ispune, proces pristupanja mora ostati reverzibilan. Pristup treba suspendovati ili ukinuti tamo gde je to opravdano”, upozorava se u predlogu.
Promene unutar same Unije
Aktuelne članice EU zabrinute su zbog mogućnosti prijema novih zemalja koje bi kasnije mogle da zanemare svoje obaveze i time ugroze ključne politike. Primer za to je Mađarska, koja je pod premijerom Viktorom Orbanom koristila pravo veta da blokira sankcije protiv Rusije i pomoć Ukrajini.
Adamova analiza, koja će 6. oktobra biti predstavljena visokim zvaničnicima, predlaže nove uslove za članice kako bi se sprečilo nazadovanje u oblasti demokratije i vladavine prava. „Proces pristupanja mora doneti više od pukog pravnog usklađivanja. Institucije moraju funkcionisati u praksi, a reforme moraju biti trajne”, navodi se u dokumentu. Zbog toga bi, kako se dodaje, praćenje napretka i podsticaji trebalo da čine okvir koji se primenjuje i nakon ulaska u Uniju.
I sama Evropska unija moraće da se promeni kako bi mogla da primi veći broj članica. U analizi se zaključuje da Unija može da izmeni svoja pravila bez otvaranja procesa izmene osnivačkih ugovora, čime bi se izbegli potencijalni nacionalni referendumi. Evropska komisija, kako se navodi, podržava izmenu ugovora ukoliko je to neophodno, ali smatra da odmah treba pokrenuti mere koje su već na raspolaganju. Jedna od opcija je donošenje više odluka glasanjem kvalifikovanom većinom.
Pitanje većine
„Glasanje kvalifikovanom većinom već predstavlja opšte pravilo prema ugovorima, ali se u nekoliko strateški važnih oblasti i dalje zahteva jednoglasnost. Sa povećanjem broja članica, verovatno će rasti i rizik od odlaganja ili blokada”, ističe se u analizi.
U dokumentu se navodi da bi se takozvane „pazerel” (passerelle) klauzule, koje omogućavaju prelazak na odlučivanje većinom glasova, mogle iskoristiti za olakšavanje usvajanja sankcija ili upućivanje civilnih misija u krizna područja. Međutim, za aktiviranje ovih klauzula i dalje je potrebna jednoglasna podrška svih država članica.
Lideri država članica razgovaraće o proširenju na dvodnevnom samitu u Briselu, koji počinje 15. oktobra.
Komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da novi predlozi, uz podršku prestonica za ubrzanje tog procesa, pružaju priliku za „jesen proširenja” tokom koje bi se mogle sprovesti značajne promene.
