NEMAČKA gubi ekonomsku moć, pored ostalog i zato što ima problem sa sve starijim društvom i nedovoljnim brojem radnika, a odustajanje od gasa, nafte i uglja utiče na rast cena energije, saopšteno je danas nakon istraživanja minhenskog univerziteta.
Navodi se da se umesto najavljivane recesije očekuje mali privredni rast od 0,3 odsto, jer je zima bila blaga, a potrošnja energije manja od očekivane, preneo je Dojče Vele.
„Ekonomski pad u zimskoj polovini 2022/23. verovatno je bio manji nego što se strahovalo u jesen“, rekao je profesor na Ifo institutu za ekonomska istraživanja na Univerzitetu u Minhenu Timo Volmershojzer.
Ifo institut pripada grupi od četiri vodeća nemačka ekonomska istraživačka instituta koji dva puta godišnje za vladu pripremaju prognozu privrednog razvoja, a ovog proleća pridružio im se i jedan istraživački institut iz Austrije.
Njihova predviđanja su važna za procenu poreza, a samim tim i za kreiranje saveznog budžeta.
Volmershojzer napominje da industrija ima mnogo narudžbina, iako opšti uslovi nisu povoljni za poslovanje.
„Trajni problemi sa isporukom poluproizvoda, ekstremni skokovi cena energenata i manjak radnika, smanjili su proizvodne mogućnosti nemačke privrede i sprečili snažniji rast bruto domaćeg proizvoda“, nabraja minhenski profesor.
Stručnjaci za 2024. godinu očekuju rast od 1,5 odsto, ali to je još prilično nesigurna procena, jer je mnogo nepoznanica i dodaju da geopolitičke napetosti ili niske temperature mogu u svakom trenutku ponovo da izazovu rast cena.
„Opasnost od nestašice gasa naredne zime još uvek postoji“, kaže Volmershojzer.
Poručuje da srednjoročne prognoze nisu ružičaste.
„Prema našim procenama, prosečna stopa rasta nemačke privrede biće tek oko pola odsto krajem decenije“, najavljuje profesor.
(Tanjug)
