S obzirom na to da više od pola miliona ljudi širom sveta svake godine umre od uzroka povezanih sa vrućinom, grupa filantropa ulaže 300 miliona dolara u razvoj rešenja koja spasavaju živote, dok globalne temperature nastavljaju da rastu.
Novac, objavljen ove nedelje na pregovorima o klimi COP30 u Brazilu, namenjen je razvoju podataka i pronalaženju najboljih investicija za rešavanje rastućih rizika od ekstremne vrućine, zagađenja vazduha i zaraznih bolesti.
„Mi smo filantropija. Ne možemo samo da krpimo rupe i oživljavamo model razvoja koji umire. Dakle, ono što pokušavamo da uradimo jeste da, kroz naš filantropski kapital, možemo početi da testiramo i validiramo nova rešenja“, rekla je Estel Vili, direktorka zdravstvene politike i komunikacija u Rokfeler fondaciji, jednom od finansijera.
Odvojeno, Brazil, domaćin COP30, pokrenuo je inicijativu pod nazivom Belemski zdravstveni akcioni plan kako bi podstakao zemlje da prate i koordiniraju svoje zdravstvene politike vezane za klimu u svim ministarstvima i odeljenjima.
„Napredak u zdravstvu se usporava“
Ovaj napor je deo šireg fokusa Brazila na pregovorima UN o klimi na jačanju sposobnosti zemalja da se pripreme i prilagode pogoršanju klimatskih uticaja, uključujući poplave, požare, suše, oluje i uragane.
Ta obećanja od 300 miliona dolara dolaze pored milijarde do dve milijarde dolara javnog novca koji se troše na istraživanje uticaja klimatskih promena na zdravlje, prema studiji iz 2023. godine objavljenoj u časopisu PLOS. Ali stručnjaci kažu da je potrebno mnogo više.
„Napredak u zdravstvu se usporava. Imali smo teško izvojevane pobede u zdravstvu kroz tehnologiju, kroz globalni zdravstveni sistem. Ali klimatske promene sada bukvalno pogoršavaju svaki problem i globalno zdravlje“, rekao je Vili u intervjuu za Rojters.
Polovina svetske populacije bori se sa rastućom vrućinom.
Izveštaj objavljen u oktobru u naučnom časopisu „The Lancet“ procenjuje da je broj smrtnih slučajeva od uzroka povezanih sa toplotom, pogoršanih klimatskim promenama, skoro 550.000 godišnje.
Dodatnih 150.000 smrtnih slučajeva godišnje može se povezati sa zagađenjem vazduha, često uzrokovanim sagorevanjem fosilnih goriva, ali i pogoršanjem šumskih požara, navodi se u izveštaju, dok su i neke zarazne bolesti u porastu. Prijavljeni slučajevi denga groznice takođe su porasli za 49 procenata od 1950-ih, navodi se.
Agencije UN su u avgustu procenile da se oko polovina svetske populacije, odnosno više od 3,3 milijarde ljudi, već bori sa rastućom toplotom. Najranjiviji su deca, trudnice, starije osobe i radnici na otvorenom, zajedno sa „onim zajednicama sa najmanje resursa za reagovanje“, navodi se.
(Hina/Jutarnji)
