FRANCUSKA je ponovo zarobljena u sopstvenom paradoksu, suočena sa krizom javnog reda kakvu peta republika odavno ne pamti.
Ono što je pre dve nedelje počelo kao lokalni bunt srednjoškolaca u departmanima pariskog regiona (poput Val de Marna i Sene Sen Deni), preko noći se pretvorilo u opštenacionalni ulični požar. Podaci ministarstava unutrašnjih poslova i nacionalnog obrazovanja više ne liče na školsku statistiku, već na ratne izveštaje: više od 560 srednjih škola danima je pod blokadom ili paralisano žestokim nemirima, dok je najmanje 400 obrazovnih ustanova potpuno zatvoreno. Odluka da se nastava u najugroženijim regionima prebaci u virtuelni prostor jasno pokazuje da je država kapitulirala pred sopstvenom omladinom, zatvarajući ih u kućni pritvor pod izgovorom bezbednosti.
Kokteli i barikade: Univerziteti se pridružuju
Početni bunt, koji je pokrenula Unija srednjoškolskih sindikata (USL) – kao krovna organizacija francuskih đaka – na papiru je imao racionalne zahteve: hroničan manjak predavača, pretrpane učionice u kojima profesori jedva razdvajaju trideset i pet đaka, oronule školske zgrade i zahtev za ukidanje selektivnog algoritma „Parkursup“ za upis na fakultete. Međutim, logika ulice brzo je progutala sindikalne proglase. Onog trenutka kada su studentske organizacije pozvale akademce na „konvergenciju borbi“ i solidarnost sa srednjoškolcima, fakultetski amfiteatri su se ispraznili da bi popunili redove na đačkim barikadama. Tek tada je protest izgubio i poslednji trag mirnodopskog karaktera.
Nasilje je eksplodiralo razoružavajućom žestinom, gurajući francuske gradove u stanje opsade. U Marseju, razbesnela rulja blokadera presrela je i zapalila vatrogasno vozilo dok je jurilo na intervenciju, primoravši spasioce da pod kišom kamenica beže spasavajući žive glave. Gotovo istovremeno, u Nantu je u plamenu nestala kompletna ulazna hala Gimnazije „Nelson Mendela“, dok su u samom Parizu požari teško oštetili fasade i zidove nekoliko najelitnijih srednjih škola. Iz Lila, Liona, Tuluza, Bresta i Strazbura već danima stižu identične, distopijske razglednice: upaljeni kontejneri kao grudobrani, razbijeni izlozi prodavnica i opori, zagušujući oblaci suzavca kroz koje prolaze odredi policije. Uništavanje više nije usputna posledica nezadovoljstva; ono je postalo jezik kojim ova generacija mladih komunicira sa državom.
Krvavi bilans i hiljade iza rešetaka
Ulični sukobi odavno su prerasli okvire rutinskih policijskih intervencija. Kada ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez iznese šokantne podatke da je za svega nekoliko dana privedeno više od pet hiljada ljudi, a da je u samo jednom danu uhapšeno skoro dve hiljade maloletnika postaje jasno da država više ne taktizira, već brutalno čisti ulice. Sa druge strane barikada leti sve što se nađe pod rukom – više od trista pripadnika policije i žandarmerije pretrpelo je povrede u direktnim sukobima. Svu surovost ovog uličnog rata najbolje oslikava incident iz Belforta, gde je grupa srednjoškolaca – blokadera oborila na asfalt i bezočno šutirala usamljenog policajca, što je tužilaštvo odmah okvalifikovalo kao pokušaj ubistva.
Dok prosvetne vlasti broje povređene u svojim redovima – prijavljujući 65 napadnutih radnika, među kojima je čak 40 direktora škola koji su pokušali da spreče blokadu – ceh plaćuju i sami maloletnici. Više od 170 srednjoškolaca završilo je u ambulantama, među kojima i dobar deo sa teškim povredama poput četrnaestogodišnjaka iz departmana Val d’Oaz, koji je hospitalizovan sa teškim prelomom vilice nakon što je iz neposredne blizine pogođen gumenim projektilom za razbijanje demonstracija.
Politički rat preko leđa omladine
Istovremeno, državni vrh u Parizu pokušava da ugasi ulične požare i bez uvijanja upire prstom u opozicionu levicu, pre svega u partiju Nepokorena Francuska (LFI) Žan-Lika Melanšona, optužujući ih da preko ekstremnih desničarskih i levičarskih frakcija iz senke upravljaju uličnim haosom. Premijer Sebastijen Lekornu primoran je da saziva vanredne međuministarske krizne štabove, dok predsednik Emanuel Makron iz Madrida šalje protokolarne poruke kako „opravdani zahtevi debate ne mogu biti izgovor za neobuzdano nasilje“.
U međuvremenu, čuvar državnog pečata i ministar pravosuđa Žerald Darmanin povukao je potez koji je dodatno podigao tenzije. On je tužilaštvu uputio oštar zahtev da se aktivira zakonska odgovornost roditelja čija deca prave materijalnu štetu. Darmanin je izričito naveo da će roditelji morati da plate svaki evro štete koji naprave njihova deca. A ceh koji ispostavlja ulica je ogroman. Samo na području Il de Fransa, prema tvrdnjama predsednice tog regiona Valeri Pekres, u plamenu barikada već je nestalo više od sedam miliona evra opštinske i državne imovine. Kada država ne može da kontroliše decu u učionicama, ona odlučuje da udari njihove roditelje po džepu, pretvarajući socijalni sukob u dužničko ropstvo.
Francuska na prekretnici između kozmetičkih reformi i opšte paralize sistema
Ono što se danima događa na francuskim asfaltima više niko ne može podvesti pod običnu školsku pobunu. Pokušaj ministra nacionalnog obrazovanja Eduara Žefrea da stiša strasti pokretanjem digitalne platforme za predloge reformi i obećanjima o bržem pronalaženju zamena za odsutne nastavnike, naišao je na apsolutni zid odbijanja . Za srednjoškolske sindikate to je tek jeftina kozmetika. Kada se na akutni socijalni bunt srednjoškolaca nasloni činjenica da Francusku za svega sedam meseci očekuju sudbonosni predsednički izbori, jasno je da su barikade postale poligon za daleko šira politička razračunavanja unutar pete republike.
Iako državni zvaničnici na samom kraju nedelje pokušavaju da umire javnost prijavljujući blagi pad intenziteta uličnih sukoba, ovo prividno zatišje očigledno je samo zavaravanje pred novu, još razorniju oluju. Najveći sindikalne centrale u zemlji, predvođeni moćnim Ce-Že-Te-om (CGT) i sindikatom Solider (Solidaires), zvanično su pružili ruku srednjoškolskom buntu i proglasili sveopšti nacionalni protest i masovni štrajk zakazan za utorak, 6. oktobar.
Ukoliko Makronova vlada i sindikalni lideri do tada ne pronađu zajednički jezik van terena policijske represije i ulične radikalizacije, zemlja se suočava sa pretnjom potpune blokade. Onog trenutka kada u zajednički stroj stupe prosvetni radnici, studenti, ali i zaposleni u javnom prevozu i komunalnim službama, francuska prestonica i ključni regionalni centri ući će u scenario ozbiljne paralize. Poruka koju nezadovoljna omladina šalje blokiranjem bulevara ukazuje na duboko nepoverenje mlađih generacija u državne institucije i obrazovni sistem. Sudeći prema najavljenoj sindikalnoj blokadi, pred Francuskom je nedelja velikih iskušenja.
(Novosti.rs)
