RUSIJA je optužila Sjedinjene Države da odustaju od posredovanja u okončanju rata u Ukrajini nakon što se činilo da američki predsednik Donald Tramp ponovo staje na stranu Kijeva. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je juče da SAD „očigledno napuštaju ulogu objektivnog posrednika“ i da je „zaboravio“ na Trampove izjave od prošle godine, koje su bile bliže stavu Moskve.
Ovi komentari predstavljaju do sada najjasniji znak rastuće frustracije u Rusiji što Vašington nije pomogao da se okonča invazija predsednika Vladimira Putina pod uslovima povoljnim za Moskvu, piše Fajnenšel tajms.
Tramp impresioniran ukrajinskim udarima
Na prošlonedeljnom samitu G7, Tramp je bio „izuzetno impresioniran i oduševljen“ nedavnom kampanjom dugometnih udara Ukrajine protiv ciljeva duboko u Rusiji, prema rečima dve osobe upoznate sa privatnim razgovorima između svetskih lidera.
Na istom samitu, Tramp je takođe pristao da pooštri sankcije protiv ruskog energetskog sektora. Te udare, koji su se od tada intenzivirali napadima na vojne ciljeve oko Moskve i rafineriju nafte na obodu grada, podržavaju američke obaveštajne službe.
Lavrov je na konferenciji o spoljnoj politici u Moskvi rekao da će se Rusija „fokusirati na postizanje ciljeva invazije, pretpostavljajući da je svaka nada da Sjedinjene Države mogu biti pošteni posrednici odavno nestala“.
Već u martu, američki obaveštajni zvaničnici verovali su da Rusija ima prednost u ratu, koji je sada u petoj godini. Ali poslednjih meseci, evropske diplomate su primetile promenu u stavu američkih zvaničnika, koji više ne veruju da Moskva pobeđuje.
„Neće postići ciljeve koje su sebi postavili prvog dana, to je sigurno“, rekao je državni sekretar Marko Rubio na saslušanju u Senatu ovog meseca. „Možda nikada neće moći vojno da postignu ciljeve koje sada traže u pregovorima“, dodao je.
Kijev oprezno optimističan
Visoki ukrajinski zvaničnici rekli su za Fajnenšel tajms da su videli znake da se Tramp više oslanja na snažniju podršku Kijevu i da bi mogao biti spremniji da izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat. Ipak, oni ostaju skeptični u vezi sa Trampovim obećanjima, napominjući da je dao obećanja koja nije ispunio i da je u prošlosti laskavo govorio o Putinu.
Ipak, oni su oprezno optimistični nakon sastanaka između Zelenskog, Trampa i drugih lidera, na kojima je postignut napredak u vezi sa raketama Patriot i licenciranjem zapadnog oružja. Jedan ukrajinski zvaničnik rekao je da će sve zavisiti od daljih razgovora između Rustema Umerova, sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, i američkih zvaničnika kako bi se razradili detalji.
Zvaničnik je rekao da su Zelenski i Tramp prošle nedelje dugo razgovarali tokom večere u Evijan le Benu, pri čemu je Tramp rekao Zelenskom da je impresioniran nedavnim „vojnim dostignućima“ Kijeva.
Nakon sastanka, Zelenski je rekao da su Tramp i Rubio „po prvi put pozitivno odgovorili na pitanje licenci“ za rakete Patriot.
„Svi se slažu da sada imamo sve tehničke mogućnosti neophodne za početak proizvodnje raketa za sistem Patriot“, rekao je Zelenski. „Ono što je sada potrebno je lično odobrenje predsednika Trampa“, dodao je, rekavši da američki lider „planira da zatraži od američkih odbrambenih kompanija da uspostave licenciranu proizvodnju protivvazdušnih raketa u Evropi i Ukrajini“.
Putin: Napadi su čin očaja
Putinov pokušaj da utiče na Trampa, kada ga je pozvao na njegov rođendan nekoliko dana pre samita, izgleda da nije imao efekta.
„Rusija bi trebalo da postigne sporazum“, rekao je Tramp na samitu G7. „Rusija je izgubila ogroman broj ljudi, kao i Ukrajina“, dodao je, tvrdeći da oko 25.000 vojnika biva ubijeno između dve strane svakog meseca.
Evropske prestonice su iskoristile Trampovu očiglednu promenu stava, a posebno njegovo saznanje da ruska pobeda nije neizbežna, da bi insistirale na snažnijoj podršci Kijevu. „Kada je Ukrajina adekvatno snabdevena, može postići stvarne efekte na bojnom polju. Ruske odbrambene linije nisu neprobojne“, rekao je visoki vojni zvaničnik NATO-a.
Moskva se bori da odgovori na tehnološki napredak Ukrajine, koji je usporio njene snage na bojnom polju i izazvao veliku štetu na infrastrukturi stotinama kilometara duboko na ruskoj teritoriji. Na sastanku sa diplomcima vojne akademije u utorak, Putin je rekao da su ukrajinski udari bili čin očaja pred onim što je rekao da je nezaustavljivo rusko napredovanje na frontu.
„Čemu služe ovi dronovi, udari na civilnu infrastrukturu? Da destabilizuju društvo… i stvore neku vrstu neizvesnosti u vezi sa dejstvima ruskih oružanih snaga“, rekao je Putin.
Putin je optužio zapadne zemlje da se spremaju za napad na Rusiju i uporedio je trenutnu situaciju sa invazijom nacističke Nemačke na Sovjetski Savez u Drugom svetskom ratu. Rekao je da je Rusija spremna da „blagovremeno i na odgovarajući način odgovori na sve spoljne i unutrašnje pretnje“.
Rastuća frustracija u Moskvi
Iza kulisa, ruska frustracija Sjedinjenim Državama raste od prošlog leta, prema rečima zapadnih diplomata i ljudi uključenih u tajne napore da se okonča rat. Rusija je nastavila da podržava mirovni proces koji predvode SAD, a koji je zastao od početka rata na Bliskom istoku krajem februara.
Jurij Ušakov, Putinov savetnik za spoljnu politiku, rekao je juče da se očekuje da će Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet Džared Kušner posetiti Moskvu nakon što SAD postignu okvirni mirovni sporazum sa Iranom.
Međutim, Rusija je smatrala da je Vitkof pogrešno protumačio njihov stav pre sastanka između Putina i Trampa na Aljasci prošlog avgusta. Taj sastanak je završen kontroverzom nakon što se ispostavilo da su stavovi strana mnogo udaljeniji nego što se ranije verovalo, što je Bela kuća demantovala.
Iako je Tramp objavio saopštenje ubrzo nakon što je odustao od sopstvenog zalaganja za trenutni prekid vatre i naizgled podržao Putinove zahteve za trajno rešenje, SAD su se od tada vratile svom prvobitnom stavu.
Trampov nepredvidiv pristup, u kombinaciji sa onim što neki u Moskvi vide kao nepredvidivu diplomatiju Vitkofa i Kušnera, doveo je do toga da Rusija izgubi veru da će joj Tramp pomoći da ostvari svoje maksimalističke ciljeve invazije.
Činilo se da je Lavrov aludirao na ovu promenu u razmišljanju. „Ne želim ni da sumnjam da je Aljaska, baš kao i akcije Evrope, bila osmišljena da kupi vreme za nastavak naoružavanja kijevskog režima. Ali šta je bilo, bilo je“, rekao je Lavrov.
