DA LI SU državne penzije u Evropi dovoljne da pokriju troškove života? Prema istraživanju kompanije za obračun zarada i ljudske resurse Moorepay, odgovor je ne za 20 od 39 analiziranih evropskih zemalja.
Važno je napomenuti da obračun troškova života ne uključuje kiriju, tako da bi stvarna slika mogla biti još gora, piše Euronews.
Analiza koja upoređuje penzije sa troškovima života krajem oktobra 2025. godine pokazuje ogromne razlike širom kontinenta. Odnos se kreće od samo 22 procenta u Gruziji do čak 225 procenata u Luksemburgu. Podaci o troškovima života, koje je sastavio Numbeo, predstavljaju nacionalni prosek za samca i ne uključuju kiriju, dok podaci o penzijama potiču iz analize Moorepay-a.
U Luksemburgu, na primer, prosečna državna penzija iznosi 28.790 evra, dok se troškovi života procenjuju na 12.791 evro. To ostavlja penzionere sa viškom od skoro 16.000 evra. Penzije su više nego dvostruko veće od troškova života u Italiji (210%) i Finskoj (208%), a Španija (199%) i Danska (189%) su blizu ovog nivoa.
Zemlje u kojima penzije pokrivaju troškove
U nekoliko drugih zemalja, penzije značajno premašuju troškove života, sa odnosom između 150 i 180 procenata. Ova grupa uključuje Island (179%), Norvešku (178%), Nemačku (176%), Belgiju (170%), Austriju (165%), Francusku (160%), Holandiju (159%) i Švedsku (158%).
Takođe postoji šest zemalja u kojima državne penzije pokrivaju i osnovne troškove samohrane osobe, ali je višak znatno manji. To su Švajcarska (131%), Irska (126%), Ujedinjeno Kraljevstvo (120%), Poljska (112%), Češka (108%) i Grčka (103%).
Hrvatska među zemljama gde penzije nisu dovoljne
U čak 20 evropskih zemalja, državne penzije nisu dovoljne da pokriju troškove života. U nekim od njih, kao što su Slovenija (95%), Slovačka (94%), Estonija (91%) i Portugal (90%), penzije pokrivaju većinu troškova. U ovu grupu spadaju i Crna Gora (89%), Litvanija (85%), Hrvatska (82%) i Mađarska (81%).
Međutim, situacija je mnogo teža u drugim zemljama, gde penzije ne pokrivaju ni polovinu troškova. Na samom dnu skale su Gruzija (22%), Albanija (29%), Ukrajina (29%) i Moldavija (42%). Bosna i Hercegovina (53%), Kipar (58%), Severna Makedonija (61%), Turska (64%) i Letonija (65%) takođe se loše kotiraju.
Jasna geografska podela
Podaci otkrivaju jasnu geografsku podelu. U severnoj i zapadnoj Evropi, uključujući nordijske zemlje, penzije uglavnom pokrivaju ili prelaze osnovne troškove života. U centralnoj Evropi pokrivenost je umerena, dok u istočnoj Evropi i na Balkanu penzije često pokrivaju samo delić troškova.
Noel Vajtsajd, gostujući profesor na Univerzitetu u Oksfordu, objašnjava da su „neke zemlje EU jednostavno siromašnije od drugih, i od porodica se očekuje da finansijski podržavaju starije rođake i tako dopunjuju svoje penzije“.
Dizajn penzionog sistema je ključan
Starije osobe u Evropi u velikoj meri se oslanjaju na penzije kao glavni izvor prihoda. Prema OECD-u, dve trećine (66%) prihoda ljudi starijih od 65 godina u Evropi dolazi od javnih transfera. U nekim zemljama, privatne profesionalne penzije takođe igraju značajnu ulogu.
Dejvid Sinkler, izvršni direktor Međunarodnog centra za dugovečnost sa sedištem u Velikoj Britaniji, ističe da je „dizajn penzionog sistema svake zemlje ključni pokretač nivoa penzija“.
