MEGAGRADOVI potopljeni rastućim morama. Planine ogoljene, bez glečera koji su nekada krasili njihove vrhove. Ledeni pokrivači se urušavaju u okean. Morsko dno prekriveno jezivim skeletima mrtvih koralnih grebena.
Ovo nije scenario iz filma katastrofe, već realistična slika sveta ka kome se jurimo dok se globalno zagrevanje povećava, a politička volja za rešavanje klimatske krize opada, upozoravaju naučnici. Niz izveštaja objavljenih tokom proteklog meseca slika sumornu budućnost, sa najgorim uticajima klimatske krize koji će se desiti decenijama ranije nego što je predviđeno, izveštava CNN.
Iako su se zemlje sveta obavezale da ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa u Pariskom sporazumu iz 2015. godine, njihovi planovi za smanjenje emisije gasova staklene bašte su potpuno nedovoljni da bi se postigao taj cilj i sprečile najgore posledice klimatskih promena, prema najnovijoj analizi.
Cilj od 1,5 stepeni je „van domašaja“.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) zaključila je u sredu da je obećanje o povećanju temperature od 1,5 stepeni sada „van domašaja“, jer svet koji zavisi od energije i dalje zavisi od fosilnih goriva. Ujedinjene nacije su došle do istog zaključka u svom godišnjem izveštaju „Emissions Gap“, u kojem je utvrđeno da je svet na putu da se zagreje za 2,3 do 2,5 stepena u ovom veku – i to samo ako vlade sprovedu svoja najnovija obećanja. U suprotnom, suočavamo se sa zagrevanjem od oko 2,8 stepeni, sa 20% šanse da pređe 3 stepena.
S druge strane, ovo bi se moglo smatrati uspehom; 2015. godine, kada je potpisan Pariski sporazum, svet je bio na putu da se zagreje za čak 4 stepena. „Svakako mislim da postoji malo samozadovoljstva — zamenili smo dovoljno fosilnih goriva čistom energijom da dramatično smanjimo klimatske rizike za jedan život“, rekla je Kim Kob, klimatolog na Univerzitetu Braun. Ali ona upozorava da čovečanstvo i dalje juri ka neodrživoj budućnosti.
Kako izgleda svet topliji za 3 stepena?
Svet se do sada zagrejao za oko 1,4 stepena Celzijusa, a već vidimo neviđene vremenske ekstreme, poput toplotnog talasa iz 2021. godine koji je ubio stotine ljudi u SAD i Kanadi.
Zagrevanje iznad 2 stepena moglo bi da izazove katastrofalne i potencijalno nepovratne prekretnice, poput kolapsa ledenih pokrivača, što bi dovelo do razarajućeg porasta nivoa mora koji bi poplavio priobalne gradove. Danijel Svejn, klimatolog sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju, opisuje svet topliji za 2 do 3 stepena kao „katastrofu“.
„Svet topliji za 3 stepena – samo da vam dam neke opipljive slike o tome kako to izgleda – je svet u kome je nivo mora nekoliko metara viši nego danas, gde je opstanak globalnih megagradova ozbiljno ugrožen“, rekao je Svejn. „Ovo je svet u kome vidimo široko rasprostranjene, česte, istorijski neviđene poplave i suše. Ovo je svet u kome gubimo skoro sve naše planinske glečere i počinjemo da vidimo masovnu destabilizaciju ledenih pokrivača Grenlanda i Zapadnog Antarktika. A to je samo kratak spisak“, dodao je.
Napredak koji nije dovoljan
Joeri Rogelj sa Imperijal koledža u Londonu, koji je radio na svakom izveštaju UN o emisijama od 2010. godine, kaže da su se projekcije budućeg zagrevanja vremenom smanjivale kako su zemlje preduzimale korake za smanjenje emisija. „Otprilike smo smanjili globalno zagrevanje za 1 stepen u odnosu na naša očekivanja… To su dobre vesti“, rekao je Rogelj.
Ali je brzo dodao: „Ove godine je prvi put da – kada pogledamo sve opcije koje imamo na raspolaganju za smanjenje emisija – više ne nalazimo tehnički izvodljive puteve koji bi ograničili zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.“
Rogelj kaže da je putanja ka 2 do 3 stepena „izuzetno opasna“ za svaku zemlju, ali posebno za zemlje u razvoju koje imaju najmanje resursa za prilagođavanje. Ekstremni vremenski događaji, od smrtonosnih šumskih požara u SAD i Evropi do razornih toplotnih talasa u Pakistanu i poplava u Vijetnamu, pokazuju da se nacije još uvek ne prilagođavaju.
„S obzirom na dokaze koje vidimo, zaista ne bih smatrao ništa između 2 i 3 stepena podnošljivim za život“, rekao je. „Što više učimo, to gore izgleda.“
Neizvesna budućnost
Neki istraživači upozoravaju da se scenariji još većeg zagrevanja još uvek ne mogu isključiti. Klimatolog Kejt Marvel objašnjava da je klimatski sistem neverovatno složen. „Sasvim je moguće da povratne sprege u ciklusu ugljenika mogu dovesti do većeg zagrevanja nego što se očekivalo“, rekla je, navodeći scenarije poput isušivanja amazonske prašume ili topljenja arktičkog permafrosta, što bi oslobodilo ogromne količine gasova staklene bašte.
„Čak 2 do 3 stepena Celzijusa je zastrašujuće“, rekla je za CNN. Zagrevanje koje smo do sada videli već izaziva ozbiljne poremećaje, a uticaji se ne skaliraju linearno. „Porast nivoa mora nije velika stvar dok ne preplavi vašu odbranu od poplava. Suša je podnošljiva dok vašem gradu ili farmi ne ponestane vode“, objasnila je. „Drago mi je što napredujemo, ali ne možemo sedeti skrštenih ruku, čestitati sebi i misliti da smo bezbedni.“
