Voda je veoma značajna za ljudski organizam, što često zanemarujemo. No, koliko treba piti dnevno, koja je voda najbolja za piće, da li je flaširana kvalitetnija od one iz česme i koji su najbolji načini da zadovoljimo potrebe organizma za tečnošću, samo su neka od pitanja na koja bi svako trebalo da zna odgovor.
Štetne materije
No, ne postoje dokazi koji potkrepljuju tvrdnju da je voda iz flaše kvalitetnija od one iz česme. Štaviše, procenjuje se da je gotovo 25 odsto flaširane vode poreklom iz česme. U vodi se može naći mnoštvo štetnih materija, poput tragova fenola, farmaceutskih lekova, pesticida, herbicida, olova, azbesta, nitrata, čak i radioaktivnog otpada.
Kada iz slavine poteče mlečnobela tečnost specifičnog mirisa, svi znamo da je u pitanju hlor, koji se koristi za dezinfekciju, ali i on zagađuje vodu. Od teških metala, najčešće je prisutno olovo, naročito u starim zgradama, gde voda teče kroz olovne cevi i upija ga. Ovaj opasni element na duže staze može oštetiti centralni nervni sistem i reproduktivne organe, negativno utiče na krvni pritisak, uzrokuje anemiju i oštećenje bubrega.
Opasna je i živa, koja je često prisutna u dvorišnim bunarima, a u gradskom vodovodu je uklanjaju.
Kvalitetan filter
Mnogi zato kupuju flaširanu vodu, a dobro bi bilo i da nabavite kvalitetan filter za prečišćavanje, koji omekšava vodu, poseduje UV sterilizator, nanofilter, jonoizmenjivače, navodi „Avaz“.
Izvor tečnosti
Iako je voda najvažniji, nije jedini izvor tečnosti. Tu je i brojno voće i povrće koje sadrži visoku koncentraciju vode, čak i do 90 odsto. Namirnice poput lubenice, šargerepe, grožđa, krastavaca i spanaća, dobre su i zbog vlakana, vitamina i minerala. S druge strane, mnogi ljudi konzumiraju kafu, čaj, sokove i mineralnu vodu, ali u tom slučaju, treba biti oprezan zbog šećera.b92
Izvor: Avaz/
