Kafa je predstavlja svakodnevni ritual za mnoge, ali koliko šolja dnevno je bezbjedno za zdravlje, posebno kada je riječ o njenom ključnom sastojku, kofeinu?
Rano je jutro, a napolju se pojavljuju prvi zraci svjetlosti. Alarm na telefonu zvoni. Marija ustaje i započinje svoju dnevnu rutinu: spremanje doručka, oblačenje djece za vrtić, tuširanje i oblačenje za posao. Usput svraća u omiljeni kafić i naručuje svoju omiljenu kafu. Ovo će joj biti prva od nekoliko u toku dana. Loše je spavala, a u narednih osam sati joj je potrebna maksimalna koncentracija.
Ovo je svakodnevnica mnogih. Bez obzira da li je u pitanju mlada majka i poslovna žena, ili stariji muškarac pred penzijom. Mnogi će da bi popravili svoj fokus poseći za tom još jednom šoljicom, ali pravo pitanje je: koliko njih u toku dana je bezbjedno?
Kofein kao stimulans
Mnogi će se složiti, da je nekome ispijanje kafa i svojevrsni ritual i način da se opuste – koji ne preskaču. Ali jedno je svima zajedničko: njeni efekti utiču na cijelo telo. Za naučnike i zdravstvene stručnjake, pitanje „koliko kafe je bezbedno piti dnevno?“ nije jednostavno: nije isto za svakoga.
Ipak, većina istraživanja i smjernica koje izdaju zdravstvene organizacije daju okvir koji važi za zdrave odrasle ljude.
Glavni aktivni sastojak kafe je kofein, prirodni stimulans koji deluje na centralni nervni sistem ljudi. On pojačava budnost i koncentraciju, ali takođe ubrzava disanje i rad srca u kratkom roku, podstiče nervni sistem tako što podigne kortizol (hormon stresa), utiče na varenje i bubrege.
U prevelikim dozama, on može da izazove neželjene efekte kao što su nervoza, nesanica, lupanje srca i problema sa pritiskom. Zbog toga, fokus brojnih studija je bio na količinu koja ne izaziva štetne posljedice i neželjene simptome.
Koja je „bezbjedna“ gornja granica?
Prema opšteprihvaćenim smernicama kojih se pridržavaju i Uprava za hranu i lijekove SAD-a (FDA) i Evropske agencije za bezbjednost hrane (EFSA), do 400 miligrama kofeina dnevno (što je oko 4 šolje obične filtrirane kafe) smatra se uglavnom bezbjednim za zdrave odrasle ljude.
Ovo otprilike odgovara u proseku količini koju ispijemo kroz 3 do 5 standardnih šolja kafe, u zavisnosti od vrste, drugim riječima ova količina kofeina ne bi trebala ili veoma rijetko dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema kod ljudi bez specifičnih medicinskih stanja.
Poređenja radi, jedna šoljica filtrirane kafe sadrži između 90 i 200 mg kofeina, a tačna količina zavisi od vrste zrna, jačine i načina pripreme.
Individualne razlike i posebne grupe
Količine koje važe za jednu osobu ne moraju da se odnose na drugu. Drugim riječima, sigurna količina kofeina zavisi od individualnih faktora:
1. Genetiku: ljudi metabolišu kofein brže ili sporije zbog genetskih varijanti enzima u jetri, pa će mala doza na njih imati snažniji efekat;
2. Postojeća zdravstvena stanja: ljudi sa visokim krvnim pritiskom, anksioznošću, poremećajima spavanja ili osjetljivošću na stimulans mogu da osete negativne efekte i prilikom unosa znatno nižih doza kofeina;
3. Trudnoća i dojenje: preporuka je da trudnice i dojilje ograniče unos kofeina na oko 200 mg dnevno zbog mogućeg uticaja na bebu i njen razvoj;
4. Djeca i adolescenti: preporuka za odrasle ne važi automatski i za mlađe osobe – kod njih se gornja granica određuje prema telesnoj težini i obično je znatno niža;
Da li kafa može da bude dobra za zdravlje ili je u pitanju mit?
Iako je kofein često posmatran kao stimulans s potencijalnim rizicima, istraživanja sugerišu da umjerena konzumacija kafe može biti povezana s nekim zdravstvenim prednostima: niži rizik od pojedinih hroničnih bolesti (npr. Parkinsonova bolest, dijabetes tip 2 ), bolja funkcija jetre, potencijal za poboljšanje raspoloženja i mentalnih funkcija.
Međutim, navedeni potencijalni benefiti nisu automatski i ne znače da je kafa lijek.
Za većinu zdravih odraslih ljudi, do oko 400 mg kofeina dnevno (približno 3 do 5 šoljica kafe) je prema dosadašnjim istraživanjima bezbjedno i predstavlja deo umerenog načina života. Stručnjaci se slažu, da ipak, nije sve crno – bijelo, jer individualna tolerancija, kao i zdravstvena stanja utiču na to da jedna „mjera“ nije idealna za sve.
(EUpravo zato/ FDA/ Healthline / Mayo Clinic)
