Svi virusi vremenom mutiraju
Tračak nade u sveopštoj krizi izazvanoj korona virusom moglo bi da bude otkriće naučnika koji su pratili širenje pandemije. Naime, SARS-CoV-2 mutira sporije od drugih respiratornih virusa, poput gripa.
Ovaj zaključak stručnjaka ima dve implikacije i obe su pozitivne. To znači da je virus stabilan u svom trenutnom obliku i verovatno neće postajati opasniji kako se širi. Drugo, vakcina protiv korone će verovatno biti efikasna na duži vremenski period, piše „Biznis Insajder“, prenosi „Blic“.
Takva vakcina bi pružala višegodišnju zaštitu, poput one protiv malih boginja, za razliku od vakcine protiv gipa koja štiti jednu sezonu.
Piter Tilejn, molekularni genetičar sa univerziteta Džons Hopkins, rekao je za „Vašington post“ da je analiza hiljadu uzoraka korona virusa pokazala samo 4-10 genetskih razlika između sojeva koji su zarazili Amerikance i onih koji su zarazili Kineze početkom godine.
– U ovom trenutku, stopa mutacije sugeriše da bi se vakcina protiv korona virusa primala jednom, za razliku od vakcine protiv gipa koja se prima svake godine – objasnio je.
Stabilniji od gripa
Svi virusi vremenom mutiraju. Kako se umnožavaju, greške se dešavaju u njihovim genetskom kodu, a zatim se šire kroz populaciju virusa.
Takve mutacije razdvajaju virus na različite sojeve, ali često ne utiču na to koliko je zarazan i koliko se lako širi. Međutim, mutacije pomažu naučnicima da prate kako se virus kreće kroz ljudsku populaciju – one su poput genetskih mrvica hleba koje ostavljaju trag.
Čini se da novi korona virus ne mutira mnogo. Suptilne promene u genomu se jesu dogodile, ali se virus pojavio u istom obliku gde god da se raširio po svetu. svaki soj je gotovo identičan.
Endrju Rambut, molekularni evolutivni biolog sa nniverziteta u Edinburgu, rekao je da SARS-CoV-2 akumulira u proseku jednu do dve mutacije mesečno.
– To je oko dva do četiri puta sporije od gripa – dodao je.
Nasuprot tome, virus gripa mutira jednom u 10 dana preko svog genoma. Većina tih mutacija su beznačajne, ali se povremeno dese i one koje utiču na sposobnost ljudskog imuniteta da se odbrani od gripa.
To je razlog zbog koga se nove vakcine protiv gripa prave svake godine, ako i zašto one nisu potpuno efikasne.
Ali, ako je verovati dosadašnjim saznanjima to u slučaju korona virusa, neće biri neophodno jer on neće mutirati svake godine.
Grip ima jedan trik u rukavu koji korona virusi nemaju – genom virusa gripa je podeljen na nekoliko segmenata, od kojih svaki nosi genetski kod. Кada su dva virusa gripa u istoj ćeliji, oni mogu da razmene neke segmente, potencijalno stvarajući novu kombinaciju na licu mesta. Tako je nastao H1N1, poznatiji kao svinjski grip.
Za sada predviđanja kažu da će korona virusu biti potrebno nekoliko godina da mutira toliko da zahteva novu vakcinu, piše „Biznis Insajder“.
Izvor. Telegraf.rs
