Mirovni pregovori s Ukrajinom koje je predložio ruski predsednik Vladimir Putin obuhvatiće i nacrt sporazuma između dve zemlje iz 2022. godine, od kojeg se tada odustalo, kao i činjenicu da Rusija trenutno drži pod kontrolom skoro petinu ukrajinske teritorije, saopštio je Kremlj.
Putin je danas predložio održavanje direktnih pregovora sa Ukrajinom, sa ciljem postizanja trajnog mira i okončanja rata. Inicijativu je pozdravio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, rekavši da je Kijev spreman za razgovore, ali da Moskva prvo mora pristati na trenutni prekid vatre. Savetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov rekao je novinarima, nakon Putinove jutrošnje izjave, da će se u pregovorima koje je Putin predložio uzeti u obzir i nacrt koji je napušten 2022. godine, kao i trenutna situacija na terenu.
Dani nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Rusija i Ukrajina započele su pregovore u Belorusiji. Ti pregovori su kasnije nastavljeni u Istanbulu. Nacrt koji je tada dogovoren i kojim je postavljen okvir za moguće rešenje sukoba poznat je kao „Istanbulski sporazum“.
Međutim, pregovori su prekinuti u maju, a ruski zvaničnici su dugo tvrdili da se rešenje može postići upravo po uzoru na Istanbulski sporazum. I Stiv Vitkof, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, nedavno se osvrnuo na nacrt iz 2022. kao potencijalni vodič za postizanje mira u budućnosti.
Šta stoji u tom planu?
Ukrajina, prema dokumentu iz aprila 2022. godine, ne bi smela da obnovi svoju vojsku uz pomoć Zapada, a Krim bi bio de facto pod ruskom kontrolom. Dokument pokazuje da su ruski i ukrajinski pregovarači u prvim nedeljama rata razmatrali razne ustupke. U nacrtu ugovora stoji da bi Ukrajini bilo dozvoljeno da teži članstvu u Evropskoj uniji, ali ne i u vojnim savezima poput NATO-a.
Na njenoj teritoriji ne bi smelo da se nalazi strano oružje, a oružane snage zemlje bi bile svedene na minimum. Rusija je tokom pregovora pokušala da ograniči sve odbrambene kapacitete Kijeva, od broja vojnika i tenkova do maksimalnog dometa ukrajinskih projektila.
U nacrtu je bila predviđena zabrana stranog oružja, uključujući raketno oružje bilo koje vrste. Moskva je želela da ukrajinske oružane snage budu ograničene na 85.000 vojnika i 342 tenka. Ukrajinski pregovarači su želeli 250.000 vojnika, 800 tenkova i 1900 artiljerijskih jedinica. Rusija je takođe želela da domet ukrajinskih projektila bude ograničen na 40 kilometara.
Poluostrvo Krim, koje je već bilo pod ruskom okupacijom, prema dokumentu bi ostalo pod moskovskim uticajem i ne bi se smatralo neutralnim. Moskva je takođe tražila da ruski jezik bude ravnopravan sa ukrajinskim u vladi i sudovima, ali Kijev nije prihvatio tu klauzulu. U dokumentu se nije govorilo o budućnosti delova istočne Ukrajine koje je Rusija okupirala 2014. godine – to je ostavljeno za naredne pregovore.
Šta u slučaju napada na Ukrajinu?
Za nacrt mirovnog sporazuma je trebalo da garantuju strane sile, među kojima su SAD, Velika Britanija, Kina, Francuska i Rusija. U slučaju kršenja sporazuma, te zemlje bi imale zadatak da brane neutralnost Ukrajine. S druge strane, od garantora se zahtevalo da, dok je ugovor na snazi, raskinu međunarodne ugovore i sporazume koji nisu u skladu sa trajnom neutralnošću Ukrajine.
Međunarodne bezbednosne garancije se nisu odnosile na Krim i Sevastopolj. Nakon što je Putinov početni pokušaj da preuzme kontrolu nad Kijevom propao, dokument je predviđao ruski plan B – prekid zapadne podrške Ukrajini.
Tokom pregovora u aprilu 2022. ostalo je mnogo nerešenih pitanja, poput onog šta se dešava u slučaju napada na Ukrajinu. Rusija je želela da sve zemlje garanti dogovaraju zajednički odgovor, što znači da ne bi bilo konkretne reakcije ako bi Rusija bila agresor. Ukrajinski pregovarači su tražili da se u slučaju napada zatvori vazdušni prostor, ali Rusija nije prihvatila tu klauzulu. Pregovori su prekinuti u junu 2022.
(Index/HINA)
