LAŽNA KLIMATSKA KRIZA PLANETU VODI U PROPAST: Moćni lobi širi neistine o navodnim pogubnim promenama u atmosferi

KLIMATSKOG smaka sveta neće biti, ni zbog rupa u ozonskom omotaču, ni zbog ugljen-dioksida, koji svakodnevno izdišu sva ovozemljska stvorenja s plućima, a sudnji dan ne može da izazove ni metan koji „emituju“ krave iz creva posle varenja

– Uvek je bilo ljudi koji su imali potrebu da se prikažu kao proroci i spasioci sveta, ali njihove ostrašćene priče nisu nauka, već vrsta religioznog zanosa – kaže dr Vladan Ducić, ugledni klimatolog sa Geografskog fakulteta u Beogradu.

– Čovečanstvo je u problemu jer takve priče shvata ozbiljno.

Naučnici su zabrinuti jer mali korak deli odluku birokrata EU da narede istrebljenje krava jer ispuštaju gasove, od ideje da se naredi iskorenjivanje ljudi iz sličnih razloga.

– Isticanje lažne klimatske krize postaje tragedija za savremenu civilizaciju koja zavisi od pouzdanih, ekonomičnih i održivih izvora energije. Ni vetrenjače, ni solarni paneli, ni baterije nemaju ove kvalitete. Neistine o njima gura moćni lobi koji je Bjorn Lomborg nazvao klimatskim industrijskim kompleksom, a sastoji se od nekih naučnika, većine medija, industrijalaca i zakonodavaca. Oni su uspeli da ubede mnoge da je ugljen-dioksid u atmosferi, gas neophodan za život na zemlji, koji izdišemo sa svakim dahom, ekološki otrov. Višestruke naučne teorije i merenja pokazuju da klimatske krize nema. Tokom perioda ljudske civilizacije, temperatura je oscilirala između nekoliko toplih i hladnih perioda, pri čemu su mnogi topli periodi bili mnogo topliji nego danas – izričit je Volas Manhajmer, penzionisani stručnjak Istraživačke laboratorije mornarice SAD.

Njegov visoko ocenjeni rad objavljen u najnovijem broju prestižnog naučnog časopisa „Žurnal“ o održivom razvoju ima mnogo manji uticaj na javno mnjenje nego apokaliptične prognoze kojima nas bombarduju „aktivisti“. Oni nemaju pojma ko je neki Milutin Milanković, koji je 30 godina pisao „Kanon osunčavanja Zemlje“, zbog koga ga je NASA svrstala u 10 najvažnijih naučnika u istoriji, ali znaju Gretu Tunberg koja je sa nesvršenom osnovnom školom dobila vizije koje su je uverile da je klimatolog spasilac sveta.

– Klimu naše planete u dugim vremenskim periodima određuju astronomski procesi koje je objasnio veliki srpski naučnik Milutin Milanković, a u kraćim periodima najveći uticaj imaju sunčeva aktivnost i pojave na Zemlji kao što su velike vulkanske erupcije, a tek na kraju niza se nalazi čovek i njegova delatnost. Kada je reč o Srbiji, čak i u najgorim prognozama scenarista globalnog otopljavanja piše da će ona imati klimu nalik onoj u Tesaliji, žitnici Grčke, a meni to ne liči na katastrofu – kaže prof. dr Ducić.

Paleontolozi su odavno utvrdili da je prostor Srbije u dubokoj geološkoj prošlosti, u vreme klimatskih i tektonskih promena, bio pribežište živog sveta sa drugih meridijana koji su se pretvarali u žarke peščane ili ledene pustinje. Pre oko 600.000 godina deo Balkana južno od Save i Dunava se izdigao a Panonsko more je oteklo kroz Đerdap u Trakijsku niziju i od tada su centralnu i zapadnu Evropu devet puta pogađala ledena doba i pokrivali je glečeri. Prostor Srbije je svaki put ostao van domašaja leda i živi svet koji je ovde stigao iz Afrike i Azije posle otopljavanja je kolonizovao sever i zapad Evrope.

Evropski centar za istraživanje geonauke životne sredine prošle godine je pomerio još dublje u prošlost vreme postojanja i dimenzije balkanske „klimatske Nojeve barke“.

Francusko-američko-turski tim paleontologa i geologa je na osnovu rasprostiranja fosila koji se nalaze samo u tlu Balkana i Anadolije zaključio da je između Zapadne Evrope i Srednje Azije pre oko 50 miliona godina postojao kontinent koji su nazvali Balkanadolija. Kada je došlo do klimatskih promena pre oko 34 miliona godina tadašnji živi svet paleo-kontinenta Zapadne Evrope je potpuno izumro. Na sreću Zapada, zbog snižavanja nivoa pramora tokom formiranja polarne ledene kape Balkanadolija je ostala na suvom i živi svet sa nje je kolonizovao Zapad. Izgubljeni kontinet, danas zaglavljen u tlu između EU i Srednjeg istoka ostao je most klimatskih migracija i u istorijsko doba.

– Klima nikada sama po sebi nije presudan faktor društvenih događanja, ali zajedno sa ljudskim faktorom miroklimatska kolebanja mogu da izazovu događaje, kao što su migracije, ratovi, čak i propast civilizacija – kaže prof. dr Ducić.

Balkanodolija danas, Foto Scientific Research

U tom često kobnom sadejstvu čoveka i prirode nalazi se odgovor zašto se ruševine ogromnih gradova starih civilizacija danas nalaze u stepama i pustinjama. Dobar primer je Anadolija koja u zimskom periodu izgleda kao potpuno beživotan niz golih mrkih brda i beskrajnih stepa. Današnjem neukom putniku deluje neverovatno da je ovde neko mogao da živi i stvara kulture na kojima se temelji ljudska civilizacija. Ostaci ogromnih gradova i na najvišim anadolskim planinama svedoče da je ovdašnji krajolik izgledao drugačije u prošlosti.

Arheolozi i geolozi su u Anadoliji pronašli dokaze o propasti jedne od najznačajnijih civilizacija sveta, Hetitskog carstva koje se u drugom milenijumu pre nove ere prostiralo od Crnog mora do drevnog Egipta. Ova civilizacija je čovečanstvu dala jedno od najvažnijih tehnoloških otkrića – dobijanje gvožđa.

Moćna imperija je doslovno nestala iz istorije u 13. veku pre nove ere i otkrivena ponovo tek kada su arheolozi početkom 20. veka iskopali ostatke njenih velikih gradova i predmete neobične lepote i veštine izrade. Zagonetku nestanka su rešile glinene tablice-pisma kojima su hetitski vladari molili okolne države za pomoć u hrani, jer su žetve propadale godinu za godinom zbog neverovatne suše. Vodeću civilizaciju tadašnjeg sveta uništile su mikroklimatske promene, koje je izazvao niz strahovitih vulkanskih erupcija u Mediteranu. Posledice suša bile su pobune gladnog stanovništva, građanski rat, masovne migracije i doslovni nestanak države. Kada se klima stabilizovala posle nekoliko decenija, na napušteni prostor je stiglo novo stanovništvo – doseljenici sa Balkana. Mala Azija je zatim vekovima bila žitnica Lidije, Frigije, Rima i Vizantije.

Nomadi iz Afrike i Azije koji su osvajali ove prostore od 7. do 12. veka uništavali su dugo građene sisteme za navodnjavanje i upropaštavali sopstvenu budućnost. Oni nisu poznavali poljoprivredne tehnologije neophodne za sedelački život i kada je u 14. veku došlo do dužeg perioda zahlađenja, „malog ledenog doba“, ostali su gladni. Tada su plemena okupljena oko emira Osmana krenula u pohod ka Evropi koja je značila hranu i prijatniju klimu.

NOVI POMORSKI PUT

KLIMATOLOGIJA ozbiljnim državama služi za stvaranje strategija održivog razvoja u skladu sa aktuelnim promenama, od izbora sorti biljaka koje će se uzgajati, do planiranja saobraćaja.

– Rusija se, na primer, ozbiljno priprema za povećanje značaja plovidbenog puta preko Severnog ledenog mora, koje će u bliskoj budućnosti biti plovno veći deo godine. To nije katastrofa, već ponavljanje situacije od pre nekoliko vekova, kada je ovaj plovni put bio otvoren šest meseci godišnje, a danas je samo tri – kaže dr Ducić.

 

(Novosti/B.S.)