Evropa ulazi u jedno od najozbiljnijih zimskih razdoblja ove sezone, a prema aktuelnim meteorološkim projekcijama hladni talas mogao bi potrajati znatno duže nego što je uobičajeno za početak januara, navode iz servisa Severe Weather Europe.
S dolaskom Nove godine došlo je i do nagle promene atmosferskih obrazaca nad severnim Atlantikom i Evropom, čime je otvoren put snažnom prodoru arktičkog vazduha duboko prema jugu kontinenta.
Takav razvoj situacije već sada donosi obilne snežne padavine, olujne vetrove i izražen pad temperature u velikom delu Evrope, dok se puni efekti zime i zahlađenja tek očekuju topkom sledećih dana.
Ključni uzrok ovog zahlađenja je snažna blokada visokog pritiska nad Grenlandom i severnim Atlantikom, koja je poremetila uobičajeno zapadno strujanje i preusmerila mlaznu struju prema jugu.
Time je vrlo hladan polarni vazduh dobio direktan koridor prema Evropi i Sredozemlju, što je dodatno destabilizovalo polarni vrtlog, sistem koji inače zadržava najhladniji vazduh nad Arktikom.
Temperature debelo ispod proseka
Slabljenje polarnog vrtloga omogućilo je hladnoći da se proširi prema srednjoj, zapadnoj i jugoistočnoj Evropi, uz temperature koje će u mnogim krajevima biti i do 12 do 15 stepeni ispod višegodišnjeg proseka.
U najsevernijim delovima kontinenta, a najpre u Skandinaviji, hladnoća će biti još izraženija.
Prognoze upućuju na mogućnost ekstremnih vrednosti koje bi se lokalno mogle spustiti i do –40 stepeni Celzijusa, što predstavlja jedan od najhladnijih zimskih scenarija poslednjih godina.
Nepovoljna situacija razvija se i nad Sredozemljem, gde se hladan arktički vazduh sudara s toplim i vrlo vlažnim vazdušnim masama.
Na udaru Balkan
Taj snažan temperaturni kontrast pogoduje razvoju intenzivnih ciklona koji se formiraju nad središnjim Mediteranom, a zatim se premeštaju prema Balkanskom poluostrvu i istočnoj Evropi.
Upravo ti sistemi donose najteže vremenske uslove, uključujući obilne snežne padavine, jake vetrove, mećave i ozbiljne poremećaje u saobraćaju.
U delu Balkanskog regiona postoji mogućnost da količina snega lokalno premaši i pola metra, što značajno povećava rizik od zastoja u saobraćaju i problema u svakodnevnom funkcioniranju.
Dok će veći deo unutrašnjosti Balkana biti pod snegom i hladnoćom, južniji obalni delovi regije mogli bi se suočiti s drugačijim, ali jednako opasnim scenarijom.
Topliji i vrlo vlažan vazduh nad obalom Crne Gore, Albanije i zapadne Grčke doneće dugotrajne i obilne kiše, uz povećan rizik od bujičnih poplava i klizišta, posebno ako se padavine zadrže više dana zaredom.
Trenutačne prognoze upućuju na to da ovo neće biti kratkotrajan zimski ‘incident‘, već razdoblje u kojem bi se hladni i nestabilni uslovi mogli zadržati barem do sredine januara.
Čubrilo otkrio kad sledi otopljenje
Po novim proračunima Marka Čubrila, meteorologa amatera, i narednih dana biće obilnog snega na severu, zapadu i severoistoku, a danas je moguća i ledena kiša.
„U sredu zahlađenje i sneg nad većim delom regiona. Zatim na kratko suvo uz jak mraz, a za naredni vikend prolazno naoblačenje i sneg. Od oko 14. januara najverovatnije sledi otopljenje“, sumira Čubrilo svoju novu prognozu.
(B92.net, Jutarnji list)
