LIDERI Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Finske, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasili su u zajedničkom saopštenju u vezi sa rešavanjem ukrajinske krize, da ostaju privrženi principu da se međunarodno priznate granice ne mogu menjati silom. Lideri Evrope ovim saopštenjem još jednom su pokazali svoje licemerje.
Naime, u pojačanoj diplomatskoj akrivnosti pred, kako analitičari širom sveta ocenjuju, istorijski susret Putina i Trampa koji će se dogoditi u petak, 15. agvusta na Aljasci, evropski lideri potrčali su da svet podsete na međunarodno pravo i zagarantovanu suverenost zemalja, te izdali, slobodno možemo oceniti sramno saopštenje, u kojem između ostalog naglašavaju da trenutna linija razdvajanja u Ukrajini treba da predstavlja polaznu tačku za pregovore.
Evropski lideri su u svom saopštenju poručili da se „put ka miru“ u Ukrajini ne može određivati bez učešća Kijeva, te da se pregovori mogu voditi isključivo u uslovima prekida vatre ili smanjenja neprijateljstava.
Šta je sporno?
Ovaj krik iz Brisela, koji oseća da gubi svoju poziciju u potencijalnom rešavanju ukrajinske krize, te snažno pokušava da na sastanak na Aljasku progura i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, nikako ne bi bio sporan, da mi na svojoj koži nismo osetili kako se Evropa ne pridržava baš uvek, takoreći nikada u slučaju Srbije, međunarodnog prava, priče o nepovredivosti granica i teritorijalnom integritetu i suverenosti zemalja.
Iako im kada je reč o Ukrajini nije prvi put da izdaju saopštenja, apele, i drže konferencije o nepovredivosti međunarodno priznatih granica, ne možemo a da se uvek iznova ne zapitamo kako je moguće da Brisel tako dosledno sprovodi dvostruke aršine i jedno poručuje, a drugo pokazuje delima – neke granice se ne mogu silom menjati, a neke ipak i mogu – srpske.
Srbija, međunardno priznata država, baš kao i Ukrajina, takođe ima svoje međunarodno priznate granice. Ipak, ideje koje sada u slučaju Ukrajine tako glasnogovorno zastupaju, države Evropske unije nije sprečilo da priznaju samoproglašenu državu Kosovo i time najstrašnije prekrše međunarodno pravo i aminuju upravo ono nasilno prekrajanje međunarodno priznatih granica protiv kojeg se sada grčevito bore, o kojem sada govore i upozoravaju.
Tada, u momentima kada Priština, pod patronatom Zapada, proglašava nezavisnost dela teritorije Srbije, Brisel se nije previše interesovao za „trenutnu liniju razdvajanja“, polaznu tačku „za pregovore“, nije se brinuo o određivanju sudbine Srbije „bez učešća Beograda“.
„Privrženost principima“, kako sami to definišu, je sasvim u redu, dakako i neophodna da bi međunarodno pravo uopšte moglo funkcionisati. Preduslov je samo da principi zaista postoje.
Ima li kraja ovom licemerju?
(Novosti.rs)
