Iran ima jedan od najvećih i najraznovrsnijih raketnih arsenala na Bliskom istoku, a najnovije procene stručnjaka lede krv u žilama: njihovi projektili bez problema mogu da stignu do srca Balkana, pa čak i do američkih vojnih baza u Evropi.
ok sukob na Bliskom istoku bukti i prijeti da se proširi van tog regiona, zapadni obavještajci i vojni analitičari upozoravaju na razorne sposobnosti Teherana. Iran posjeduje hiljade balističkih i krstarećih raketa, od kojih su mnoge sposobne da pogađaju mete udaljene hiljadama kilometara.
Moćni arsenal Teherana: Rakete od kojih strijepi Evropa
Od kasnih 1980-ih, Iran je razvijao sve sofisticiraniji arsenal koji je ključan za ofanzivu i strategiju odvraćanja. Prema analizama stručnjaka, okosnicu ovog arsenala čine balistički projektili srednjeg dometa na tečno i čvrsto gorivo, koji su nevjerovatno brzi i razorni:
Iran’s ballistic capability spans beyond the Middle East. The Iranian Ayatollah regime is threatening world peace. pic.twitter.com/VKTAmf3Qaq
— Israel Foreign Ministry (@IsraelMFA) March 2, 2026
– Sajdžil: Najmoćnija balistička raketa u operativnoj upotrebi, koja koristi čvrsto gorivo i ima maksimalni domet do 2.000 kilometara
– Šahab-3: Raketa dometa od 1.300 do neverovatnih 2.000 kilometara, deo je arsenala još od 2003. godine
– Horamšahr: Pravi monstrum u iranskim redovima. Ova raketa ima domet od 2.000 kilometara i nosi bojevu glavu tešku čak 1.800 kilograma. Stručnjaci upozoravaju da bi smanjenjem težine bojeve glave, ova raketa mogla da dosegne čak 3.000 kilometara!
– Emad i Gadr: Projektili sa dometom između 1.500 i 1.800 kilometara.
Tu je i flota smrtonosnih dronova, poput zloglasnog Šaheda-136, koji može da preleti čak 2.500 kilometara.
Rakete mogu da pogode Balkan i Srbiju
Ako dođe do najgoreg scenarija i totalne eskalacije, Balkan se nalazi dometu iranskih raketa.
Poređenja radi, vazdušna razdaljina između najbliže tačke Srbije i Irana iznosi oko 2.000 kilometara.
Ovo znači da najnaprednije iranske rakete, prije svega Horamšahr i Sajdžil mogu bez problema da stignu do naše teritorije, kao i do teritorije okolnih država. Raketni domet od 2.000 kilometara dovoljno je veliki da pogodi Sofiju, Atinu, Rumuniju.
Ukoliko bi Iran lansirao raketu Horamšahr sa smanjenim teretom i povećanim dometom do 3.000 kilometara, meta bi mogla da bude i centralna Evropa.
Američke baze u Evropi na nišanu
Glavna meta iranske vojske i takozvane “Osovine otpora” (koju uz Iran čine Hamas, Hezbolah, Huti, Palestinski islamski džihad, Islamski otpor u Iraku) su svakako američka vojna postrojenja.
Iako se mnogo govori o bazama u Persijskom zalivu, američke trupe širom Evrope su u opasnosti.
Rakete iz sjeverozapadnog Irana mogu lako da dosegnu američke vojne baze koje se nalaze u Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji. SAD imaju oko 80.000 vojnika raspoređenih širom Evrope, a postrojenja u ovim balkanskim zemljama su tačno u dometu.
Iranska raketa Sadžil
Koliko je situacija dramatična i da se rat uveliko preliva na Evropu, dokazuje i to da je britanska baza Akrotiri na Kipru već napadnuta iranskim dronom. Napad je izazvao paniku i evakuaciju vojnih porodica, iako, srećom, nije bilo žrtava, prenosi Blic.
(srpskainfo)
