Kompanija SpaceX Ilona Maska podnela je zahtev za lansiranje milion satelita u Zemljinu orbitu kako bi obezbedila infrastrukturu za razvoj veštačke inteligencije (AI).
U zahtevu se navodi da su „orbitalni centri podataka“ najisplativiji i energetski najefikasniji način da se zadovolji rastuća potražnja za snagom AI procesiranja. Tradicionalni centri podataka su zapravo ogromna skladišta puna moćnih računara koji obrađuju i skladište podatke, ali Maskova firma tvrdi da potrebe za procesiranjem, usled širenja AI, već sada prevazilaze trenutne „zemaljske kapacitete“.
Drastično povećanje broja objekata u svemiru
Ovaj projekat bi drastično povećao broj SpaceX satelita u orbiti. Postojeća mreža Starlink, koja broji skoro 10.000 satelita, već je ranije bila izložena kritikama zbog stvaranja „gužve“ u svemiru, što Mask odlučno poriče.
Nova mreža bi mogla da obuhvati do milion satelita na solarni pogon, prema zahtevu podnetom u petak američkoj Federalnoj komisiji za komunikacije (FCC). U dokumentaciji nije preciziran vremenski okvir za realizaciju ovog plana, piše BBC.
Novi nivo civilizacije
SpaceX tvrdi da bi ovaj sistem omogućio računarski kapacitet neophodan za usluživanje „milijardi korisnika širom sveta“. U zahtevu se takođe navodi da bi ovo bio prvi korak ka tome da čovečanstvo postane „civilizacija Kardašov II nivoa“ – društvo koje može da iskoristi punu snagu Sunca. Ovaj termin se odnosi na skalu hipotetičkih vanzemaljskih civilizacija koju je predložio jedan astronom još 1960-ih godina.
– Sateliti će zapravo biti toliko udaljeni jedni od drugih da će ih biti teško uočiti sa jednog na drugi. Svemir je toliko prostran da je to izvan granica ljudskog poimanja – napisao je Mask na svojoj društvenoj mreži X.
Tehnički detalji i ekološki aspekt
Poput Starlink satelita koji obezbeđuju brzi internet, i ovi novi sateliti bi radili u niskoj Zemljinoj orbiti, na visinama između 500 i 2.000 km. SpaceX tvrdi da bi orbitalni centri podataka bili „zelenija“ alternativa tradicionalnim centrima, koji troše ogromne količine električne energije i vode za hlađenje.
Kritike i rizici
Ipak, stručnjaci upozoravaju na brojne prepreke:
- Visoki troškovi i složenost: Stručnjaci za BBC ističu da je lansiranje hardvera i dalje ekstremno skupo, a sistemi za zaštitu i hlađenje u svemiru su veoma kompleksni.
- Svemirski otpad: Rastuća količina otpada u orbiti predstavlja fizički rizik za opremu.
- Rizik od sudara: Povećan broj letelica u niskoj orbiti povećava šansu za sudare, što bi moglo oštetiti mašine ili izazvati pad materijala nazad na Zemlju.
- Ometanje nauke: Astronomi su se još 2024. godine žalili da radio-talasi Starlink mreže „zaslepljuju“ njihove teleskope i ozbiljno ometaju naučna istraživanja.
Mask je i ranije odbacivao tvrdnje da njegovi sateliti zauzimaju previše prostora i da istiskuju konkurenciju sa tržišta.
(Telegraf Biznis)
