Kubanske vlasti suočavaju se sa optužbama za prikrivanje informacija o obimu epidemije i stvarnim uzrocima smrtnosti
Međunarodna zajednica, uključujući Kanadu i Španiju, reagovala je uvođenjem zdravstvenih kontrola i upozorenja za putovanja.
Kubu je preplavila bolest poznata kao „virus“, ostavljajući bolnice na ivici kolapsa, dok se režim suočava sa optužbama za prikrivanje proja umrlih.
Kuba je prijavila 52 smrtna slučaja od 17. decembra, i više od 38.000 sumnjivih infekcija, ali mnogi Kubanci tvrde da su stvarni brojevi mnogo veći.
Bolest je poznata mnogima samo kao „virus„, dok izveštaji ukazuju da je trećina stanovništva zemlje zaražena. Britanski medicinski žurnal je opisao „porast“ kao najozbiljniju krizu u zemlji poslednjih decenija.
Foto: Facebook
„Ozbiljna epidemija“
Manuel Kuesta Morua, istaknuti borac za ljudska prava iz Havane, izjavio je da je epidemija počela u Matanzasu pre oko pet meseci, kada su zabeležene iznenadne smrti. Prema njegovim rečima, vlada je prikrila stvarne brojke izdavanjem umrlica koje nisu pominjale virus.
„Ove smrti nikada nisu zvanično priznate kao posledica virusa, već su predstavljene kao ‘prirodni uzroci’„. Dodao je da je u pokrajinskoj bolnici u Matanzasu medicinska sestra, koja je kasnije otpuštena i ućutkana, podigla uzbunu zbog neuobičajeno velikog broja smrtnih slučajeva.
Ove nedelje kanadska vlada je najavila zdravstvene preglede i karantin do sedam dana za one koji se vraćaju iz te zemlje. A u decembru, Španija je savetovala svojim građanima da izbegavaju Kubu zbog „ozbiljne epidemije“.
Do kraja oktobra, zdravstveni radnici prijavili su 13.000 novih slučajeva groznice širom zemlje u jednoj nedelji. U oblastima poput Kamagueja i Olgina, groblja su navodno bila preplavljena. Tri meseca nakon što se bolest proširila, kubanska vlada priznala je krizu kao epidemiju, ali je i dalje odbijala da proglasi vanredno stanje u zdravstvu.
„Niko ne može sakriti epidemiju ili mrtve“
Bolest je nazvana vrstom „kombinovanog arbovirusa“, pacijenti su istovremeno zaraženi sa više virusa, uključujući denge, kao i respiratorne viruse poput H1N gripa i kovid-19.
Kubanski zvaničnici insistiraju da su to uobičajene bolesti za stanovnike ostrva.
„Nisu ni novi, ni retki, ni nepoznati“, rekao je ministar javnog zdravlja Hose Angel Portal Miranda u oktobru.
Zatim je odbacio spekulacije o zataškavanju, tvrdeći: „Niko ne može da sakrije epidemiju ili mrtve“.
Nema naznaka da je bolest stigla do Evrope
Ministarstvo zdravlja Floride potvrdilo je 149 slučajeva među ljudima koji su putovali na Kubu. Prema podacima Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), situacija zahteva hitnu pažnju kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.
Za sada nema naznaka da je epidemija stigla do Evrope.
U zemlji sa urušenim zdravstvenim sistemom, 70.000 radnika u sektoru je dalo otkaz, a više od 30.000 lekara je emigriralo u poslednje tri godine.
„Vlasti su čekale mesecima pre nego što su javno priznale razmere epidemiju i u početku su umanjivale njenu ozbiljnost, ostavljajući građane da se oslanjaju na društvene mreže i nezavisne medije za informacije“, navodi Manuel.
„Čak i nakon priznanja epidemije, zvanična ažuriranja su ostala netransparentna, nudeći ograničene podatke o hospitalizacijama, regionalnom širenju ili smrtnim slučajevima“.
Zbog toga su mnogi Kubanci optužili režim za prikrivanje.
Kubanci optužuju vlast za zataškavanje
Epidemiji su pogodovali loši sanitarni uslovi, poplave i nestašica insekticida, dok zdravstveni sistem već decenijama propada, hiljade lekara i radnika u zdravstvu emigrirale su ili napustile posao.
Kombinovani arbovirus označava grupu infekcija koje prenose insekti i dele slične simptome: groznicu, bol u mišićima i zglobovima, osip, a u težim slučajevima zahvatanje nervnog sistema ili unutrašnje krvarenje.
Situacija zahteva hitnu pažnju, a mnogi Kubanci i međunarodne organizacije optužuju vlasti za zataškavanje epidemije i nedostatak transparentnosti.
(Miror)
