Rezervni točak decenijama niko nije dovodio u pitanje. Danas ga u novim automobilima sve češće menjaju kompresor i flašica tečnosti za krpljenje guma, a dizalice i ključa nema. Ovo je odluka koju je teško odbraniti.
Proizvođači kao razloge navode manju masu, bolju efikasnost i veći prtljažnik. Sve je to tačno. Ali postoji i prizemniji razlog: rezervni točak, felna, dizalica i alat koštaju, pa se njihovim izbacivanjem štedi na svakom proizvedenom autu.
Posebno nervira kad auto ima mesto predviđeno za rezervni točak, a sam točak se doplaćuje. Kupac plaća sve skuplje automobil, a opremu koja se nekad podrazumevala mora da kupi posebno
Zašto tečnost za krpljenje guma ne zamenjuje rezervni točak
Flašica pomaže samo kod manjeg probijanja gazećeg sloja, na primer kad ekser ostane u gumi. Ne pomaže kod oštećene bočnice, pucanja gume ni udara u rupu ili ivičnjak, a upravo tako vozači najčešće ozbiljno stradaju.
Ni kad uspe, trošak tu ne staje. Tečnost za krpljenje guma je privremeno rešenje, pa gumu treba pregledati, popraviti ili zameniti, a flašicu kupiti ponovo. Vulkanizer mora da očisti ostatke, a neka sredstva prave probleme senzorima pritiska. Tečnost ima i rok trajanja, pa ona koja godinama leži ispod poda gepeka možda neće raditi kad zatreba.
Pomoć na putu je drugi argument proizvođača. Noću, na auto-putu ili stotinak kilometara od većeg grada, čekanje može da potraje satima, dok se sa rezervnim točkom problem često reši za petnaestak minuta. Proizvođač dobija manju masu i niže troškove, a rizik da ostane na putu prelazi na vozača.
(Telegraf.rs)
