Brus Mekendls prvi čovek u slobodnoj šetnji u svemiru bez vezivanja
Astronauti Dejl Gardner i Džozef Alen lebdeli nezakačeni u svemiru da povrate satelite. U univerzumu ima mnogo zastrašujućih stvari, ali jedan snimak smatra se “najstrašnijom svemirskom fotografijom”.
Ova “titula” obično se dodeljuje fotografiji astronauta Brusa Mekendlsa, koji je potpuno slobodno, nezakačen, “prošetao” svemirom. Slika je snimljena sa svemirskog šatla “Čelendžer” 7. februara 1984, a tog dana – i ponovo 9. februara – Brus i njegov kolega Bob Stjuart napustili udobnost svog broda radi slobodne šetnje u svemiru, dok su se oni i “Čelendžer” kretali brzinom od skoro 28.900 km/h. Brus je prvi napravio taj korak i postao prvi čovek u istoriji koji je obavio slobodnu šetnju u svemiru bez vezivanja.
– Možda je to bio jedan mali korak za Nila, ali je svakako bio đavolski veliki korak za mene – rekao je tada Mekendls, odnoseći se na reči koje je izgovorio Nil Armstrong dok je pravio prve korake na Mesecu 1969, preneo je BBC.
Postoji i video snimak:
Mekendlsova prva vanbrodska aktivnost (EVA; extravehicular activity) trajala je šest sati i 17 minuta, a druga pet sati i 55 minuta.
– Bio sam dobro istreniran, i jedva sam čekao da izađem i poletim. Bilo je veoma udobno, iako su mi zubi cvokotali od hladnoće, a telo mi se treslo… Mada je sve to tada bilo zanemarljivo – prisećao se 2006. godine u jednom intervjuu Mekendls.
Lebdeo slobodno u svemiru da uhvati satelit
U međuvremenu, na “Reditu” trenutno cirkuliše snimak drugog astronauta američke agencije NASA, Dejla Gardnera, koji je kasnije iste te 1984. godine lebdeo potpuno slobodno u svemiru kako bi uhvatio satelit. Dejl i njegov kolega Džozef Alen lebdeli su tog 14. novembra nezakačeni kako bi povratili dva komunikaciona satelita koja su bila postavljena na pogrešne orbite zbog problema sa raketom.
S obzirom da sateliti nisu mogli tehnički da se postave u pravilne orbite, NASA je smislila da astronauti obuku svoja odela i jedinice za manevrisanje (MMU) kako bi povratili “vestar 6” i “palapu B2” i pošalju ih na Zemlju. Sistemom daljinske manipulacije upravljala je Ana Fišer, piše “IFL sajens”.
Gardner i Alen su naizmenično prikupljali satelite, pri čemu je Gardner koristio MMU za hvatanje “vestara”:
Nakon što je “Diskaveri” doveden na udaljenost od 10 metara od “palape”, Alen i Gardner su izašli iz vazdušne komore da započnu svemirsku šetnju za hvatanje satelita.
Kako se odvijala šetnja?
“Alen je obukao MMU postavljen na bočni zid teretnog odeljenja, pričvrstio hvataljke na svoje ruke i odleteo do ‘palape’. Kad je stigao tamo, ubacio je hvataljke u zvono (nosač) motora i koristeći MMU sistem za kontrolu položaja zaustavio okretanje ‘palape’”, navela je NASA.
Ana Fišer je zatim upravljala sistemom daljinske manipulacije (RMS) kako bi uhvatila držač za hvatanje postavljen na hvataljku između Alena i satelita. Zatim ih je premestila iznad teretnog odeljka gde je Gardner čekao da ukloni njegovu omnidirekcionu antenu (koja pokriva područje od 360 stepeni) i instalira strukturu mosta.
„Plan B“
Dejli Gardner/Foto: Antonio Martínez Ron / youtube
Međutim, Gardner nije mogao da pričvrsti adapter na satelit zbog neočekivanog problema sa slobodnim prostorom, odnosno fizičkim razmakom.
“Alen je potom prešao na rezervni plan. Odvojio se od hvataljke, ostavljajući je pričvršćenu za satelit baš kao i RMS, i odložio je jedinice za manevrisanje u teretno odeljenje. Dok je Alen držao satelit za njegovu antenu, Gardner je pričvrstio adapter na njegov donji kraj kako bi ga osigurao u njegovom ležištu na teretnom odeljenju”, navela je NASA.
Srećom, misija je uspešno obavljena. Satelit je uhvaćen za šest sati. Drugo prikupljanje satelita, koje je obavio Gardner, prošlo je bez problema i završeno je za pet sati i 42 minuta. Oba satelita su vraćena na Zemlju, zajedno sa ovim, nekim od najstrašnijih snimaka iz svemira koje je čovečanstvo ikad videlo.
(Blic)
