U NOĆI između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra, ponovo ćemo pomeriti kazaljke na satu jedan sat unazad, sa 3.00 na 2.00 časa. Međutim, povratak na zimsko računanje vremena donosi mnogo više od jednog dodatnog sata sna.
Iako se dodatni sat sna često predstavlja kao prednost, naučna istraživanja ukazuju na to da promena vremena može uticati na san, biološki ritam i svakodnevne aktivnosti.
Povratak na zimsko računanje vremena donosi duže jutarnje svetlo, ali i raniji mrak u popodnevnim i večernjim satima.
Najveće promene neće se dogoditi na časovnicima, već u organizmu, koji mora da se prilagodi novom ritmu.
Kada je započeto letnje računanje vremena
Ideja o pomeranju sata često se pogrešno pripisuje Bendžaminu Frenklinu, koji je 1784. godine u satiričnom eseju predložio Parižanima da ranije ustaju kako bi uštedeli na svećama.
Međutim, ozbiljnije razmatranje ove ideje usledilo je tek mnogo kasnije.
Nemačka je 1916. godine, tokom Prvog svetskog rata, postala prva zemlja koja je zvanično uvela letnje računanje vremena, a cilj je bio ušteda uglja za potrebe ratne industrije.
Kako navodi BBC, istraživanja o tome da li pomeranje sata zaista štedi energiju daju različite rezultate; pojedini izveštaji ukazivali su na moguće smanjenje potrošnje energije, dok su drugi beležili njen porast.
Kako promena vremena utiče na zdravlje?
Kako prenosi BBC, istraživanja ukazuju na povezanost sezonskog pomeranja sata sa različitim zdravstvenim i bezbednosnim rizicima, uključujući poremećaje sna, srčane udare, moždane udare i saobraćajne nezgode.
Prema navedenim podacima, pregled sedam studija iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, objavljen 2018. godine u časopisu Internal end Emerdžensi Medisin, pokazao je porast broja srčanih udara od 4 do 29 odsto nakon prelaska na letnje računanje vremena.
Istraživanje sprovedeno u Finskoj, objavljeno 2016. godine u časopisu Slip Medisin,ukazalo je na povećanje hospitalizacija zbog moždanog udara od 8 odsto tokom prva dva dana nakon sezonske promene vremena.
Kada je posmatrana cela sedmica nakon promene, zabeležen je porast od tri odsto.
Istraživanje iz Španije, objavljenog 2018. godine u časopisu Epidemiolodži, pokazalo je da je broj smrtnih saobraćajnih nezgoda porastao za 30 odsto na dan prelaska na letnje računanje vremena, dok je na dan vraćanja sata unazad zabeležen porast od 16 odsto.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da su za potpuno razumevanje dugoročnih posledica potrebna dodatna istraživanja, kao i da se rezultati pojedinačnih studija ne mogu automatski primeniti na sve ljude i sve promene vremena.
Poremećaj biološkog sata i hronični umor
Sezonsko pomeranje sata utiče na unutrašnji biološki sat koji reguliše ciklus spavanja i budnosti.
Jedan od najvažnijih faktora za njegovo usklađivanje jeste dnevna svetlost, koja utiče na lučenje hormona i druge procese u organizmu.
Kako objašnjavaju stručnjaci, jutarnja svetlost pomaže organizmu da uskladi unutrašnji ritam sa dnevnim aktivnostima.
Kada ljudi zbog promene vremena započinju dan u mraku, taj proces može biti otežan.
Sa druge strane, duže zadržavanje svetlosti u večernjim satima može odložiti odlazak na spavanje i poremetiti ustaljene rutine.
Posledice mogu uključivati umor, razdražljivost, smanjenu koncentraciju i slabiju produktivnost.
Poremećaj sna povezuje se i sa različitim zdravstvenim problemima, uključujući kardiovaskularne bolesti, metaboličke poremećaje i depresiju.
Američka akademija za medicinu spavanja zalaže se za ukidanje sezonskog pomeranja sata i uvođenje stalnog standardnog vremena, koje se, prema njenom stavu, bolje usklađuje sa ljudskom biologijom i pruža prednosti za javno zdravlje i bezbednost.
Koje zemlje su odustale od pomeranja sata?
Dok Srbija i veći deo Evrope i dalje pomeraju kazaljke na satu dva puta godišnje, brojne zemlje i teritorije odavno su odustale od ove prakse.
Prema analizi istraživačkog Pju riserč centra iz 2023. godine, približno polovina zemalja sveta ranije je primenjivala sezonsko pomeranje sata, dok danas to čini trećina, navodi BBC
Među zemljama koje su tokom prethodne decenije ukinule ovu praksu nalaze se Azerbejdžan, Iran, Jordan, Namibija, Rusija, Samoa, Sirija, Turska, Urugvaj i veći deo Meksika.
Letnje računanje vremena ne primenjuju ni Japan i Kina, kao ni većina afričkih zemalja.
U Sjedinjenim Američkim Državama, Havaji i Arizona ne pomeraju satove, kao ni pojedine američke teritorije, među kojima su Portoriko, Guam i Američka Samoa.
Razlozi za odustajanje razlikuju se od zemlje do zemlje.
Pored zdravstvenih i bezbednosnih pitanja, važnu ulogu imaju geografski položaj, klimatski uslovi i uticaj promene vremena na potrošnju energije.
Zašto Evropska unija još nije ukinula pomeranje sata?
Evropska komisija je 2018. godine predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, a Evropski parlament je podržao tu promenu.
Jedno od ključnih pitanja jeste da li bi zemlje trajno zadržale letnje ili standardno, odnosno zimsko računanje vremena.
Zbog izostanka dogovora, postojeći sistem i dalje je na snazi u većem delu Evrope.
Rasprava se ne vodi samo o praktičnim posledicama promene vremena, već i o tome kako bi izbor jednog vremenskog režima tokom cele godine uticao na zdravlje, bezbednost, ekonomiju i svakodnevni život građana.
Da li pomeranje sata zaista štedi energiju?
Ušteda energije bila je jedan od glavnih razloga za uvođenje letnjeg računanja vremena tokom Prvog svetskog rata.
Ideja je bila da se duži dnevni period iskoristi za aktivnosti i smanji potreba za veštačkim osvetljenjem.
Međutim, prema podacima koje prenosi BBC, istraživanja o stvarnom uticaju pomeranja sata na potrošnju energije daju neujednačene rezultate.
Primer je američka savezna država Arizona, koja je odustala od sezonske promene vremena iste godine kada ju je uvela, 1967. godine.
Prema podacima Državnog univerziteta Arizone koje navodi BBC, jedan od razloga bio je povećan trošak energije tokom večernjih sati, jer su visoke temperature zahtevale duži rad klima-uređaja.
Izuzetak unutar Arizone predstavlja Navajo nacija, koja i dalje primenjuje letnje računanje vremena.
Pomeranje sata ostaje na snazi
Dok se rasprava o ukidanju pomeranja sata nastavlja, Srbija će i dalje primenjivati postojeći sistem sezonske promene vremena.
Pitanje ukidanja ove prakse tako ostaje otvoreno, dok se zemlje širom sveta suočavaju sa dilemom da li koristi od sezonske promene vremena opravdavaju njene moguće posledice po zdravlje, bezbednost i potrošnju energije.
(Novosti.rs)
