Svet je 2023. godine doživeo rekordne temperature u okeanima širom sveta, kada je morska voda bila znatno toplija od proseka, rezultati su nove studije objavljenje u naučnom časopisu Science, koja navodi da je čak 96 odsto mora i okeana širom sveta bilo je pogođeno ovim ekstremnim vremenskim fenomenom i su talasi toplotnih udara trajali u proseku četiri puta duže nego što je istorijski zabeleženo.
Povišene temperature površinskih slojeva okeanske vode imaju značajan uticaj na globalnu klimu i vremenske prilike, ali i šire posledice po morske ekosisteme.
Kao i na kopnu, i u okeanima se svake godine javljaju talasi vrućine, ali je 2023. godina donela nagli i izuzetno intenzivan porast njihovog trajanja i geografske rasprostranjenosti, navodi se u studiji.
„Zabeležili smo nikada ranije viđeni rast u broju i intenzitetu morskih toplotnih talasa“, navode autori studije, ukazujući na vezu sa klimatskim promenama.
Toplotni talasi u moru već imaju ozbiljne posledice- ugrožavaju morski živi svet, dovodeći do masovne smrtnosti i izbeljivanja koralnih grebena, a ove promene narušavaju ribolov i ugrožavaju sigurnost u snabdevanju hranom, prenosi naučni portal phys.org.
„Toplotni morski talasi su danas jedna od najvećih pretnji za morske ekosisteme širom sveta,“ ističe Rajan Volter, okeanograf sa Kalifornijskog politehničkog univerziteta.
Pored toga, toplija morska voda utiče i na ekstremnije vremenske prilike na kopnu, uključujući intenzivnije oluje i povišene temperature.
Najnovnija studija je koristila satelitske podatke i informacije o okeanskim strujama, pokazujući da su toplotni talasi trajali prosečno 120 dana, što je četiri puta duže nego što je bilo u poslednje četiri decenije.
Pogođeno je čak 96 odsto okeana, dok je u prethodnih 40 godina taj procenat iznosio oko 73,7 odsto.
Posebne tačke „žarišta“ uključuju severni deo Atlantskog okeana, kao i severne, južne i tropske delove Tihog okeana.
Istraživači kao uzroke ističu povećan broj sunčevih zraka zbog manje oblačnosti, oslabljen vetar i promene u okeanskim strujama, sve podstaknuto globalnim zagrevanjem.
Zabrinjavajuća je mogućnost da se približavamo takozvanom „prelomnom trenutku“, nakon kojeg povratka na prethodno stanje neće biti, objašnjava Volter.
„Prekretnice je teško precizno odrediti. Ali ako se jedan faktor promeni, promeniće se i drugi“, kaže Volter.
Godina 2023. bila je pod uticajem prirodnog fenomena El Ninjo, koji podiže toplu vodu sa dubina Pacifika ka površini.
Iako je El Ninjo doprineo visokoj temperaturi vode, zabeleženi podaci i rekordi prevazilaze uobičajene efekte ovog fenomena, naglašavaju naučnici.
Glavni pokretač i dalje ostaje globalno zagrevanje, zbog čega je od ključnog značaja smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ističe se u studiji.
Podaci za 2024. i prve mesece 2025. godine potvrđuju da okeani ostaju topliji nego što je uobičajeno, uprkos prestanku El Niño efekta.
U junu 2025. godine čak 72 odsto mora i okeana bilo je toplije od proseka za period 1993 – 2022, a 20 odsto površine okeana iskusilo je toplotni talas visokog intenziteta.
Toplota u moru primetna je i u severnom delu Evrope, gde toplije vode dovode do češćih pojavljivanja meduza koje izazivaju bolne ujede, dok se u Kaliforniji zbog toplijih voda sve češće pojavljuju i otrovne morske zmije, koje inače potiču sa ekvatorijalnih područja.
(Tanjug)
