IAKO su nemački zvaničnici odbacili odluku predsednika Trampa da povuče 5.000 američkih vojnika iz zemlje kao simboličnu, analitičari upozoravaju da produbljivanje transatlantskog raskola preti da ostavi evropsku ekonomiju i bezbednost opasno ranjivim.
Prema njima, Trampovo najnovije povećanje carina na evropske automobile, njegov očigledan preokret u planovima za postavljanje raketa dugog dometa u Nemačkoj i ekonomske i vojne posledice rata sa Iranom imaće daleko veći uticaj na region, izveštava Volstrit žurnal.
Simbolično povlačenje trupa
Visoki zvaničnici američkog odbrambenog ministarstva potvrdili su da će Pentagon povući vojnu brigadu iz Nemačke u narednih šest do dvanaest meseci. Odluka je doneta nekoliko dana nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc rekao da SAD izgleda nemaju strategiju izlaska iz Irana i opisao Teheran kao ponižavajućeg Ameriku u pregovorima.
Najavljeno povlačenje predstavlja oko 14 procenata od približno 36.000 američkih vojnika trenutno stacioniranih u zemlji, što nije značajno više od uobičajenih fluktuacija i daleko manje od smanjenja broja vojnika od 12.000 koliko je Tramp pokušao da sprovede u svom prvom mandatu.
Nemačka je ključno središte za američko vojno prisustvo u Evropi, koja ima 85.000 vojnika, a gusta mreža baza pomaže Vašingtonu da projektuje moć širom sveta. Ogromna vazduhoplovna baza Ramštajn na jugu Nemačke bila je ključno logističko središte za američke vojne operacije u Avganistanu, Iraku i, ove godine, u Iranu.
Većina trupa stacioniranih u Nemačkoj služi američkim vojnim operacijama širom sveta, a ne direktno štiti Nemačku u slučaju napada.
„Bilo je predvidljivo da će SAD povući trupe iz Evrope, uključujući Nemačku“, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, dodajući da Evropa već ulaže kako bi popunila prazninu. „Nemačka je na pravom putu“, rekao je.
NATO je na Platformi X rekao da „sarađuje sa SAD kako bi razumeo detalje odluke“ i da taj potez „naglašava potrebu da Evropa nastavi da više ulaže u odbranu“.
Stvarna pretnja evropskoj bezbednosti
Mnogo veću zabrinutost predstavljala je vest da su SAD odustale od raspoređivanja bataljona za upravljanje krstarećim raketama Tomahavk i hipersoničnim raketama Dark Igl u Nemačkoj. Taj sporazum je postigla Bajdenova administracija 2024. godine sa ciljem odvraćanja Rusije od napada na NATO nakon invazije na Ukrajinu dve godine ranije.
„Ovo je mnogo veći problem od simboličnog smanjenja broja vojnika za pet hiljada“, rekao je Torsten Bener, direktor berlinskog instituta za bezbednost Globalnog instituta za javnu politiku.
Niko Lange, direktor Nemačkog instituta za analizu rizika i međunarodnu bezbednost i bivši visoki zvaničnik ministarstva odbrane, kaže da je Berlin očekivao da će Trampova administracija prekršiti sporazum.
„Međutim, pravi problem je što sada, kada se suočavamo sa tako ozbiljnom pretnjom u Evropi, ova praznina u konvencionalnom odvraćanju se ne popunjava. Imamo sopstvene snage, ali niko u Evropi još nema ovu specifičnu sposobnost“, rekao je Lange.
Zadržavanje bataljona u SAD je najnoviji znak smirivanja tenzija između Trampove administracije i ruskog predsednika Vladimira Putina. Odluka dolazi nakon ukidanja naftnih sankcija Rusiji nakon što je Iran zatvorio Ormuski moreuz. Evropski lideri ove poteze vide kao potkopavanje napora da se posreduje u prekidu vatre između Ukrajine i Rusije.
Nemačko naoružanje i zavisnost od SAD
Pod Mercovom vladom, Nemačka je povećala vojne izdatke i ubrzala nabavke sa ciljem da do 2029. godine postane najveća konvencionalna vojna sila u Evropi. Takođe je postigla sporazum sa Francuskom o dopunjavanju američkog nuklearnog kišobrana.
Vojni analitičari smatraju da je Berlin na dobrom putu da postane manje zavisan od američke vojne zaštite, ali da je sukob između Merca i Trampa koristan podsetnik na hitnost tih napora.
Ali brzo iscrpljivanje američkih arsenala tokom ofanzive protiv Irana stvorilo je dilemu za Evropu, čije ponovno naoružavanje ostaje sporo i zavisi od američkih kupovina, posebno u ključnim oblastima kao što su protivvazdušni sistemi i rakete dugog dometa.
„Podjednako zabrinjavajuće je brzo iscrpljivanje američkih arsenala, jer se ogromni i vredni resursi troše na rat u Iranu“, upozorava Bener. Lange se slaže: „Sve ovo stvara bezbednosni rizik za Evropu.“
Ekonomski udarac za Nemačku
Još veću zabrinutost predstavljaju ekonomski problemi izazvani nizom Trampovih politika koje su potkopale sposobnost Nemačke da finansira svoja ogromna odbrambena ulaganja. Nemački izvoz u SAD – ključna linija spasa za nadoknađivanje dugoročnih gubitaka tržišnog udela u odnosu na Kinu – propao je otkako je Tramp prošle godine pokrenuo trgovinski rat sa Evropom.
Trgovinski sporazum između EU i SAD, dogovoren prošlog leta, doneo je malo olakšanja nemačkim proizvođačima, jer su odvojene američke tarife na čelik i aluminijum pogodile njihove proizvode.
Vladini zvaničnici i ekonomisti su se nadali da će berlinska vojna potrošnja i ulaganja u javnu infrastrukturu podstaći rast ove godine, ali je nagli porast cena energije nakon iranskog napada uništio te nade.
Vlada je od tada smanjila svoju već slabu prognozu rasta za 2026. godinu, a poslovno poverenje je ovog meseca palo na najniži nivo u poslednjih šest godina. Trampova objava ove nedelje da će povećati carine na evropske automobile sa 15 na 25 procenata dodatno će opteretiti dugotrajnu ključnu industriju Nemačke.
Šta su Tomahavk i Dark Igl?
Krstareća raketa „Tomahavk“ i hipersonični sistem „Tamni igl“ predstavljaju dva različita, ali komplementarna nivoa američke vojne moći. „Tomahavk“ je raketa dugog dometa koja leti nisko i precizno pogađa ciljeve na udaljenosti većoj od 1.000 kilometara, a decenijama se koristi za napade na ključnu infrastrukturu i vojne položaje.
„Tamni orao“, s druge strane, je nova generacija oružja koje leti mnogo puta brže od brzine zvuka (hipersonično), što ga čini izuzetno teškim za presretanje. Upravo ta kombinacija – dokazana preciznost i nova brzina – daje SAD mogućnost brzog i snažnog udara kako bi se zaustavile duboko iza neprijateljskih linija.
Za Evropu je njihovo raspoređivanje posebno važno u kontekstu rata u Ukrajini i rastućih tenzija sa Rusijom. Planirano stacioniranje takvih sistema u Nemačkoj imalo je za cilj jačanje odvraćanja, odnosno slanje jasne poruke da NATO ima sposobnost da brzo reaguje na potencijalnu eskalaciju.
