DOK Sjedinjene Države i Iran pregovaraju o trajnom otvaranju Ormuskog moreuza i ponovnom pokretanju protoka nafte sa Bliskog istoka, sledeći potez na tržištu mogao bi da zavisi od jedne zemlje koja nije za pregovaračkim stolom: Kine.
Kina, drugi najveći potrošač sirove nafte na svetu, preduzela je korake da sačuva zalihe, jer je rat u Iranu prekinuo pristup više od 11 miliona barela nafte dnevno. Smanjenjem uvoza, oslanjanjem na ogromne rezerve i povećanjem upotrebe čiste energije, Kina je uspela da ublaži, ako ne i eliminiše, uticaj viših cena na svoje domaće tržište. Ovi potezi su se osetili i na globalnom tržištu, piše CNN.
„Kina je odigrala ključnu ulogu“
Nakon više od tri meseca rata, neki analitičari su predvideli da bi cene nafte mogle da porastu na 200 dolara po barelu ove godine. Ali iako su ukupni procenjeni gubici u ponudi premašili milijardu barela nafte, cene sirove nafte su ostale relativno stabilne. Mnogi analitičari ukazuju na Kinu kao glavni razlog.
„Kina je odigrala ključnu ulogu u ublažavanju udaraca na ostatak Azije, a samim tim i na globalnu ekonomiju“, rekao je Dan Valter, direktor energetskog tink-tenka Ember.
U ponedeljak je cena sirove nafte marke Brent, globalne referentne vrednosti, pala ispod 78 dolara po barelu zbog očekivanja da bi normalna trgovina kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina svetske nafte, uskoro mogla da se nastavi. U nedeljama pre nego što su SAD i Izrael napali Iran, nafta marke Brent se trgovala za manje od 70 dolara po barelu, pre nego što je početkom maja dostigla četvorogodišnji maksimum od 114 dolara po barelu.
S obzirom na rastući globalni uticaj Kine u energetskom sektoru, analitičari kažu da će njene politike i obrasci potrošnje biti ključni za tržište, bez obzira na to koliko brzo se Ormuski moreuz ponovo otvori.
Kineska „nevidljiva ruka“
U studiji objavljenoj ranije ovog meseca, analitičari Sosijete Ženerala napisali su da je gubitak 7 procenata globalne ponude sirove nafte zbog arapskog embarga iz 1973. godine rezultirao povećanjem cena nafte za 134 procenta. Ali cene nisu toliko porasle tokom rata u Iranu, uprkos tome što je sukob uticao na 14 procenata globalne ponude.
Oni su ovaj paradoks uglavnom pripisali kineskoj „nevidljivoj ruci“ koja uravnotežuje tržište, zbog njene sposobnosti da smanji uvoz nafte za oko 3 miliona barela dnevno, što je iznos gotovo jednak ukupnoj potražnji Japana za sirovim naftnim derivatama.
Kina je uspela značajno da smanji potrošnju iz nekoliko razloga. Pre rata, Kina je izgradila rezerve sirove nafte, uz pomoć jeftinih isporuka sankcionisane nafte iz Rusije i Irana, rekao je Janiv Šah, potpredsednik za tržišta nafte u Rystad Energy.
Sada ima više od milijardu barela nafte u komercijalnim i strateškim rezervama, koje je počela da koristi u maju, prema analitičarima.
„Kina je postavljala donju granicu cena“, rekao je Šah. „Ove godine se taj obrazac obrnuo.“
Kako je još Kina uticala na cene goriva
Vlada je takođe ograničila izvoz rafinisanih proizvoda kao što su dizel i benzin kako bi osigurala domaće snabdevanje. Ovo je obeshrabrilo kineske rafinerije, koje se suočavaju sa nižim maržama i odsečene su od prekomorskih tržišta, da kupuju sirovu naftu na globalnom tržištu.
U međuvremenu, bum električnih vozila u Kini nadoknadio je potrebu zemlje za fosilnim gorivima. Otprilike jedan od dva nova putnička automobila prodata u Kini sada se napaja obnovljivom energijom. Međunarodna agencija za energiju procenjuje da je kineski vozni park električnih vozila prošle godine uštedeo oko milion barela nafte dnevno.
„To je bilo veliko olakšanje za globalno tržište sirove nafte“, rekao je Dejvid Fišman, direktor Lantau grupe, koja je specijalizovana za energetski sektor Kine.
Iako će više cene verovatno nastaviti da smanjuju potražnju potrošača i rafinerija, sposobnost Kine da ublaži globalni šok ponude mogla bi biti ograničena količinom rezervi goriva koje može da održi, rekao je on.
„Ono što ne možete zauvek da održavate jeste nagli rast cena sirove nafte“, rekao je Fišman. „Ako cene oslabe, prvo što biste očekivali je da se ponovo povećaju.“
Od nestašice do prekomerne ponude?
Nakon višemesečnog čekanja na posledice najgore naftne krize u istoriji, Međunarodna agencija za energiju (IEA) sada upozorava da bi ponovno otvaranje Ormuskog moreuza moglo da izazove višak ponude sledeće godine.
U svom mesečnom izveštaju o nafti objavljenom u sredu, IEA je predvidela da će rast ponude nadmašiti potražnju za 4,7 miliona barela dnevno sledeće godine, kako se proizvodnja sirove nafte na Bliskom istoku vraća na normalan nivo.
„Ovo bi moglo da pruži dobrodošao predah tržištu i priliku za obnavljanje iscrpljenih zaliha ili izgradnju novih strateških rezervi, dok zemlje preispituju svoje energetske strategije i politike kao odgovor na krizu“, napisala je organizacija u svom izveštaju.
Iako se očekuje da će globalna potražnja za naftom rasti sledeće godine, nedavna nestabilnost je podstakla interesovanje za obnovljive izvore energije, što bi takođe moglo da smanji potrošnju sirove nafte na duži rok. Kina, svetski lider u električnim vozilima, baterijama i solarnoj energiji, objavila je rekordan izvoz proizvoda čiste energetske tehnologije u martu nakon početka rata u Iranu.
Dok se zemlje gladne nafte bore za gorivo, Kina ubira plodove globalnog šoka u ponudi. Status Kine kao vodeće svetske sile u obnovljivoj energiji daje joj veći uticaj zahvaljujući rastućem izvozu solarne tehnologije, baterija i električnih vozila.
Postoji i potencijalni problem
„Ovo ubrzanje elektrifikacije dobija na zamahu“, rekao je Kozimo Ris, analitičar za energetiku i automobile u kompaniji Trivium China. „Moraćemo da vidimo kako će se odvijati pregovori između SAD i Irana, ali generalno govoreći, ovo bi moglo biti odlično vreme za globalnu dekarbonizaciju.“
Muju Sju, viši analitičar za istraživanje sirove nafte na platformi za robnu inteligenciju Kpler, rekla je da bi prekomerna ponuda mogla da stigne već sledećeg meseca. Ako se Ormuski moreuz brzo ponovo otvori, to znači da će se 100 miliona barela zarobljene nafte vratiti na tržište, rekla je ona.
U međuvremenu, Iran će verovatno agresivno povećati sopstvenu proizvodnju, posebno ako se ukinu američke sankcije. Ali to bi moglo učiniti iransku naftu manje privlačnom za Kinu, koja ju je kupovala sa popustom jer Iran pod sankcijama ima malo drugih načina da je proda.
Međutim, Sju je dodao da su mnoge zemlje već zadovoljile svoju letnju potražnju za sirovom naftom i da bi Kina ponovo mogla da postane ključna za balansiranje tržišta.
„Ovo je potpuno drugačija slika nego pre samo dva meseca“, rekao je Sju. „Trenutno, zemlja koja ima kapacitet da apsorbuje višak ponude je Kina. Ali problem je: Šta Kina želi da kupi?“
