Krvni pritisak od 120/80 nije jedina normalna vrednost. Proverite koji raspon odgovara vašim godinama i kada treba da se javite lekaru.
Aparat u kućnoj apoteci pokaže 138/88 i odmah kreće panika. Ali jedna takva vrednost sama po sebi ne znači da imate hipertenziju. Krvni pritisak se ne procenjuje samo na osnovu jedne brojke, već se gledaju ponovljena merenja, godine, zdravstveno stanje i ukupni rizik.
Vrednost 120/80 mmHg često se navodi kao idealna, ali nije jedina brojka koju treba smatrati normalnom. Krvni pritisak može da varira tokom dana, a na rezultat utiču stres, kafa, fizička aktivnost, cigarete, pa čak i način na koji ste seli pre merenja.
Da li se krvni pritisak menja sa godinama?
Sa godinama krvni sudovi postaju manje elastični, zbog čega pritisak kod mnogih ljudi postepeno raste. To, međutim, ne znači da je svako povećanje normalno samo zato što neko ima više godina.
Ne postoji jednostavna tabela po kojoj se može reći da je određena vrednost „normalna“ samo zato što imate 40, 50 ili 60 godina. Ciljne vrednosti zavise od zdravstvenog stanja i procene lekara.
Kao praktična orijentacija, kod većine odraslih poželjno je da krvni pritisak bude ispod 120/80 mmHg, dok se vrednosti oko ili iznad 140/90 mmHg u ordinaciji smatraju povišenim i zahtevaju procenu, posebno ako se ponavljaju.
Zato nemojte gledati samo godine. Mnogo je važnije da znate svoje uobičajene vrednosti i da primetite kada počnu da odstupaju.
Zašto jedan rezultat nije dovoljan?
Krvni pritisak nije ista brojka od jutra do večeri. Može biti viši kada ste nervozni, nakon penjanja uz stepenice, posle kafe ili cigarete, ali i u ordinaciji zbog treme.
Zato lekar neće postaviti dijagnozu hipertenzije samo zato što je aparat jednom pokazao 145/90.
Mnogo korisnija slika dobija se kada se pritisak meri pravilno i u više navrata. Ako su vrednosti uporno povišene, tada je vreme za razgovor sa lekarom.
Evropa i Amerika nemaju potpuno iste granice
Ako ste negde pročitali da je 130/80 već hipertenzija, a zatim videli da se u evropskim preporukama pominje granica od 140/90, niste naišli na grešku.
Različite stručne smernice koriste različite pragove i kategorije. Američke smernice su strože i vrednosti od 130 do 139 mmHg za gornji ili 80 do 89 mmHg za donji pritisak svrstavaju u viši rizik, dok evropske preporuke tradicionalno koriste 140/90 mmHg kao važnu granicu za hipertenziju u ordinaciji.
Zato nije dobro samostalno postavljati dijagnozu na osnovu jedne tabele sa interneta.
Zašto povišen pritisak često prođe neprimećeno
Najnezgodnije kod hipertenzije jeste to što čovek može godinama da nema nikakve simptome.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da mnogi ljudi sa povišenim krvnim pritiskom nisu svesni da ga imaju, zbog čega je merenje veoma važno.
Glavobolja, vrtoglavica ili zamagljen vid mogu se javiti, ali odsustvo tegoba ne znači da je pritisak sigurno dobar.
Zato je mnogo korisnije povremeno proveriti krvni pritisak nego čekati da telo samo „javi“ da nešto nije u redu.
Kako pravilno izmeriti krvni pritisak kod kuće
Ako želite pouzdanu vrednost, nije dovoljno samo staviti manžetnu i pritisnuti dugme.
- Sedite mirno najmanje pet minuta pre merenja.
- Leđa neka budu oslonjena, a stopala ravno na podu.
- Ruka treba da bude oslonjena približno u visini srca.
- Tokom merenja nemojte pričati.
- Izbegavajte kafu, cigarete i fizički napor neposredno pre merenja.
Ako pratite vrednosti, merite u približno isto vreme i zapisujte rezultate.
Jedno povišeno merenje nije isto što i dijagnoza hipertenzije. Ako se povišene vrednosti ponavljaju, zabeležite ih i razgovarajte sa lekarom.
Koji krvni pritisak je normalan posle 50. godine?
Ne postoji jedna posebna vrednost koja važi za sve ljude starije od 50 godina. Cilj zavisi od opšteg zdravlja, drugih bolesti, terapije i procene lekara.
Da li povišen krvni pritisak uvek daje simptome?
Ne. Hipertenzija često prolazi bez ikakvih tegoba, pa se ne može proceniti samo po tome kako se osećate.
Kada treba da se javim lekaru zbog pritiska?
Ako su vrednosti više puta povišene, naročito ako se to ponavlja tokom nekoliko dana, javite se lekaru. Ako je krvni pritisak veoma visok i praćen simptomima poput bola u grudima, otežanog disanja, slabosti ili poremećaja vida, potrebna je hitna medicinska procena.
Najvažnije je da ne paničite zbog jedne brojke, ali ni da uporno povišene vrednosti ne pripisujete samo godinama. Krvni pritisak se najbolje prati kroz više pravilno urađenih merenja, a konačnu procenu treba prepustiti lekaru.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
(krstarica)
