Zamislite da usred najhladnije zime uđete u kuću, izujete cipele i osetite prijatnu toplotu koja dopire pravo iz poda. Sistem grejanja star gotovo 3.000 godina upravo to omogućava u mnogim korejskim domovima – nema radijatora koji zauzimaju prostor, hladnih pločica ni okupljanja oko grejalice.
U velikom delu sveta podno grejanje se i danas smatra savremenim i luksuznim rešenjem, a Korejci su njegov princip usavršili još u davnoj prošlosti. Njihov tradicionalni sistem, poznat kao ondol, nije samo način zagrevanja doma, već izum koji je oblikovao korejsku kulturu, arhitekturu i svakodnevne navike.
Zašto u korejskim kućama gotovo da nema radijatora?
Pitajte nekoga kako izgleda život u Koreji i jedan od prvih odgovora često će biti topli podovi. Za razliku od SAD i drugih delova zapadnog sveta, gde su radijatori bili uobičajeni tokom celog 20. veka, korejski stanovi uglavnom nisu opterećeni ovim grejnim telima.
U prošlosti je najpoželjnije mesto u sobi bilo ono iznad najtoplijeg dela poda, najbliže ložištu zvanom agungi, koje se nalazilo izvan prostorije, ispod poda. Danas takva vrela tačka uglavnom ne postoji, jer savremeni sistem grejanja, poznat kao ondol, ravnomerno raspoređuje toplotu pomoću tople vode koja cirkuliše kroz cevi ispod poda.
Podno grejanje koje pamti bronzano doba
I druge drevne civilizacije poznavale su neke oblike podnog grejanja, ali nijedan nije bio nalik ovako domišljatom i energetski efikasnom sistemu. Arheolozi su pronašli dokaze o ondolu još iz bronzanog doba, oko 900. godine pre nove ere. Široko se proširio tokom perioda Tri kraljevstva, od 57. godine pre nove ere do 668. godine nove ere, a ostaci su otkriveni širom Korejskog poluostrva.
Umesto vatre kao neposrednog izvora toplote u kući, Korejci su napravili kanale ispod poda, povezane sa vatrom na kojoj se kuvalo. Ložište je ostajalo izvan stambenog prostora, dok su vreli dim i gasovi prolazili ispod poda, zagrevali ga i izlazili kroz dimnjak na suprotnoj strani kuće. Veće kuće imale su više ložišta na pažljivo odabranim mestima.
Izuvanje obuće krije priču o toplom podu
Jedan od prvih običaja koje stranci uče u Koreji jeste izuvanje obuće na ulazu. Ovaj običaj se obično vezuje za higijenu, ali njegovo poreklo duboko je povezano upravo sa tradicionalnim grejanjem. Korejci su hiljadama godina na podu sedeli, obedovali i spavali.
Na Zapadu nikome ne pada na pamet da u cipelama stane na kauč ili krevet. U korejskom domu istu ulogu imao je pod, pa je izuvanje bilo prirodno pravilo. Nameštaj je danas uobičajen, ali običaj je opstao.
Posle rata drugo gorivo, a sa njim i velika opasnost
Vekovima su se korejske kuće grejale na drva. Posle Korejskog rata (1950-1953) drvo je postalo teško dostupno, pa su ljudi prešli na ugalj slabijeg kvaliteta, presovan u cilindrične brikete jeontan. Bili su jeftini i pogodni i za grejanje i za kuvanje, ali su ložišta i kanali morali da se prilagode.
Nažalost, promena je donela ozbiljne posledice. Ugalj je sagorevao na nižoj temperaturi od drveta, a loše sagorevanje i problemi sa odvođenjem gasova oslobađali su otrovne, ponekad smrtonosne gasove. Najopasniji je bio ugljen-monoksid, gas bez boje i mirisa. Zimi su novine redovno objavljivale potresne priče o žrtvama trovanja.
Kako je drevni sistem grejanja ušao u novogradnju
Sa modernizacijom zemlje, ondol na drva i ugalj zamenila su bezbednija rešenja. Umesto vrelog dima, kroz cevi ispod poda danas cirkuliše topla voda, zagrejana strujom ili gasnim kotlom. Princip star gotovo tri milenijuma ostao je isti, a koristi se u novogradnji širom Južne Koreje. Toplota dolazi odozdo i ravnomerno se raspoređuje po prostoru.
Korejski izum inspirisao je i jednog od najpoznatijih arhitekata na svetu
Mnogo pre K-popa, korejskih serija i korejskog talasa, jedan od prvih velikih tehnoloških doprinosa Koreje bio je upravo ondol. Privukao je pažnju i američkog arhitekte Frenka Lojda Rajta, čuvenog po naglašenim horizontalnim linijama i inovativnim kućama.
Rajt je ideju grejanja preko poda uneo u pojedine svoje projekte u SAD. Tako je izum nastao iz potrebe da se domovi zagreju tokom hladnih zima postao inspiracija za savremenu arhitekturu, piše Stil.
(krstarica)
