DONALD Tramp je prošlog meseca insistirao da nije razmišljao o novčanicima Amerikanaca kada je pregovarao sa Iranom. Danas je sasvim jasno da je promenio mišljenje. Kako CNN izveštava u svojoj opsežnoj analizi, američki predsednik je u sredu pokušao da opravda sporazum koji njegovi kritičari vide kao duboko manjkav i pun rupa.
„Nisam želeo ekonomsku katastrofu. Da smo nastavili sa ovim, to se moglo dogoditi“, rekao je Tramp u Francuskoj. CNN ističe da je to bio trenutak koji razotkriva Trampov način delovanja: pod političkim pritiskom, on uvek preferira kratkoročni dobitak u odnosu na dugoročnu i napornu stratešku borbu.
Njegova izjava takođe podvlači ogromno strahopoštovanje koje gaji prema berzama, za koje je rekao da su „inteligentnije“ od bilo kog od njegovih savetnika, „osim mene, naravno“.
Gubitak aduta pre ključnih pregovora
Međutim, Trampovo prihvatanje ovog mirovnog plana – za koji je jedan republikanski senator upozorio da će naterati Ronalda Regana da se „prevrne u grobu“ – ozbiljno rizikuje slabljenje pozicije SAD. SAD ulaze u predstojeće ključne 60-dnevne pregovore, koji bi mogli da odrede sudbinu iranskog nuklearnog programa, sa znatno lošijim kartama.
CNN izveštava da ovaj privremeni sporazum, koji je trebalo samo da pripremi teren za sastanke, zapravo ustupa skoro sve američke adute Iranu. Naime, Teheranu se odmah daju milijarde dolara prihoda kroz ukidanje sankcija.
Kraš mita o Trampu kao najvećem svetskom pregovaraču
Stoga bi ovaj potez mogao ozbiljno da potkopa mit o Trampu kao najvećem svetskom pregovaraču, sliku koju je sam izgradio i koja ga je iz rijaliti programa lansirala pravo u Belu kuću. Si-En-En postavlja logično pitanje: Zašto je uopšte pristao na to?
Predsednik je nedeljama pokušavao da bombardovanjem natera Iran na predaju, javno preteći da će uništiti njihovu civilizaciju, a prošle nedelje, nakon diplomatskog zastoja, ponovo je podigao američke bombardere i ispalio rakete. Ali usred panike zbog cene rata, Tramp je konačno pronašao ono što je tražio praktično od početka sukoba u februaru – strategiju izlaska.
Strah od sudbine Herberta Huvera
Uprkos stalnoj buci, Tramp ponekad pokazuje nivo iskrenosti koji se retko viđa kod američkih predsednika. Si-En-En izveštava da je Tramp nakon samita G7 u sredu priznao da je detaljno proučio kako akcije na berzi „skaču kao raketa“ svaki put kada pomene mogući mir sa Iranom, dok je vrednost tržišta „dramatično pala“ čim su naslovi sugerisali propast sporazuma.
„Jedini predsednik koji nikada nisam želeo da budem bio je pokojni, veliki Herbert Huver“, poverio se Tramp novinarima, misleći na vrhovnog komandanta 20. veka koga istorija krivi za Veliku depresiju, ekonomski kolaps koji je odneo investitore i gurnuo milione Amerikanaca u potpuno siromaštvo.
Iako ekonomske posljedice rata s Iranom nisu bile toliko ekstremne, a američko gospodarstvo je i dalje snažno, sukob je ipak doveo do eksplozije cijena goriva na crpkama i skoka inflacije, a analitičari CNN-a ističu kako je bilo potpuno jasno da će se situacija brzo i drastično pogoršati.
Teheran je pročitao Trumpa
Trumpov rejting u anketama u međuvremenu je potonuo na tridesetak posto podrške. Ekonomska šteta uzrokovana ratom prikazala ga je kao osobu koja je potpuno operirana od stvarnosti i nesvjesna financijske krize koja pritišće obične birače. CNN upozorava kako su strateške posljedice ovog sporazuma potencijalno katastrofalne, a Trumpovo opravdanje zaustavljanja rata nevjerojatno je u više aspekata.
Ovakav rasplet dat će dodatni vjetar u leđa kritičarima koji vjeruju da je predsjednik namjerno tempirao svoje ratoborne izjave – osobito početkom tjedna – kako bi izazvao reakciju na burzama i srušio cijenu nafte. Što je još ozbiljnije, Trump je ovim priznanjem zapravo potvrdio točnost iranske strateške procjene.
Teheran je od samog početka računao da Amerikanci neće moći podnijeti ekonomski teret sukoba onog trenutka kada se početni američki i izraelski zračni udari pretvore u pat-poziciju. To u praksi znači da je novi iranski adut – sposobnost potpunog blokiranja izvoza nafte kroz Hormuški tjesnac – sada postao još moćniji i utjecajniji.
Prazne pretnje bombardovanjem
Tramp je juče ponovo zapretio da će, ako Iran ne ispuni svoj deo sporazuma, „baciti bombe na njihove glave“. Ali, kako CNN napominje, frenetične nedelje vazdušnog rata nisu uspele da promene režim u Teheranu niti da prisile Islamsku Republiku na sporazum koji koristi Vašingtonu.
Logičan zaključak koji Teheran može da izvuče iz ovoga jeste da Tramp sigurno neće rizikovati pad berze i novi skok cena nafte kako bi sproveo svoje zahteve. Na kraju krajeva, pretnja novim bombardovanjem direktno krši prvu tačku potpisanog memoranduma, koja obema stranama izričito zabranjuje „pretnju ili upotrebu sile“.
Na početku sukoba, predsednik je bio izuzetno osetljiv na kritike republikanskih senatora koji su se plašili da je previše popustljiv prema Iranu. Ali sada kada je memorandum potpisan, Trampu će biti mnogo teže da povuče ili jednostrano promeni dogovorene uslove. Problem nije u tome što Tramp nije u pravu što želi da okonča rat — ako borbe odmah prestanu, bezbroj američkih i iranskih života biće spaseno, a smirivanje ekonomskih previranja doneće opipljivo olakšanje američkoj radničkoj klasi.
Republikanci besni: „Ovo je kapitulacija“
Međutim, CNN objašnjava da postoji veoma veliki razlog zašto su republikanci toliko ogorčeni ovim potezom. Bivši potpredsednik Majk Pens je u intervjuu za CNN otvoreno rekao da ovaj sporazum izgleda kao „čista kapitulacija i predaja neprijatelju“. Plaćajući tako visoku cenu samo da bi se borbe zaustavile, Tramp šalje opasnu poruku Iranu, ali i svim ostalim američkim protivnicima na globalnoj sceni — Vašington će popustiti u vojnom sukobu ako neprijatelj uspe da nametne dovoljno jak politički pritisak na njega kroz ekonomsko ratovanje.
Tramp je takođe jasno okrenuo leđa samim Irancima, nakon što im je lično na početku rata obećao da je ovo „jedina šansa u generacijama“ da se sruši njihov brutalni režim. U ogromnom ustupku Teheranu, memorandum obavezuje i Sjedinjene Države i Iran da se „uzdrže od mešanja u unutrašnje poslove druge strane“. CNN zaključuje da je Tramp vezao ruke ne samo sebi već i svojim naslednicima u Beloj kući.
Zbunjujuća konferencija za štampu i predstava u Versaju
Nakon završetka samita G7 u Francuskoj, Tramp je na konferenciji za štampu u sredu insistirao da će sporazum okončati sukob i trajno otvoriti Ormuski moreuz. Time je stavio sve karte na dobro poznata, ali često izneverena obećanja Irana da neće razvijati nuklearnu bombu – obećanja koja je sam Teheran potkopao kada je počeo da obogaćuje uranijum do nivoa potrebnog za proizvodnju oružja.
Takođe je zahtevao da se njegova politika prema Iranu procenjuje u kontekstu oba njegova mandata, hvaleći se ubistvom Kasema Sulejmanija u Bagdadu 2020. godine i tvrdeći da su prošlogodišnji američki napadi na nuklearna postrojenja trajno uklonili pretnju.
Predsednik možda ima pravo kada govori o strateškom uticaju svojih prethodnih odluka, ali CNN postavlja ključno pitanje: Ako je već ranije rešio problem, zašto je uopšte započeo novi rat? I kao što je često slučaj sa njim, Tramp je potpuno izgubio kontrolu nad sopstvenim narativom o Iranu tokom zbunjujuće konferencije za štampu.
Najbizarnije od svega, nakon nedelja zahtevanja „bezuslovne predaje“, iznenada je izjavio da je Teheran zapravo bio u pravu što želi da ima razvijen raketni program, baš kao i njegovi regionalni rivali. Dodatno je utešio iransku stranu rekavši da rok od 60 dana za pregovore ne smatra „uklesanim u kamenu“.
Pozorišna predstava u Versaju
Da sve bude još gore, u još jednom neobičnom i teatralnom holivudskom obrtu, Tramp je potpisao kopiju memoranduma u Versajskoj palati i odmah poslao fotografiju Irancima. „Potpisano je. Potpisao sam ga u Versaju, upravo sam ga potpisao“, hvalio se Tramp.
Si-En-En zaključuje da ova pozorišna predstava samo pojačava utisak da Tramp mnogo više ceni vizuelni utisak i PR fotografiju sporazuma nego ono što je zapravo napisano u tekstu. Ovo postavlja poslednje, najvažnije pitanje: šta ako potpisani memorandum ne dovede do ozbiljne diplomatije koju svi očekuju, već ga Tramp jednostavno iskoristi kao stalni izgovor za jednostrano bekstvo iz svoje neuspele iranske avanture?
