SAD su postigle značajan napredak u borbi protiv raka, a petogodišnja stopa preživljavanja dostigla je rekordnih 70 procenata za slučajeve dijagnostikovane između 2015. i 2021. godine. Ovaj uspeh predstavlja važnu prekretnicu u lečenju ove podmukle bolesti, piše Science Alert.
Zahvaljujući ranijem otkrivanju, boljim metodama skrininga i lečenja i smanjenju pušenja, u Sjedinjenim Državama je od 1991. do 2023. godine sprečeno 4,8 miliona smrtnih slučajeva od raka. Ovo je dalo novi život 3.256.800 muškaraca i 1.555.300 žena. Ovi podaci objavljeni su u najnovijem izveštaju Američkog društva za rak (ACS) pod nazivom „Statistika raka 2026“.
Od smrtne presude do hronične bolesti
„Danas, sedam od deset ljudi sa rakom preživi pet ili više godina, dok je sredinom 1970-ih samo polovina preživela“, objašnjava epidemiolog i glavni autor izveštaja Rebeka Sigel.
„Ovaj izuzetan uspeh je prvenstveno rezultat decenija istraživanja koja su lekarima dala alate za efikasnije lečenje, transformišući mnoge vrste raka iz smrtne presude u hroničnu bolest.“
Rak je drugi vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Državama, odmah iza srčanih bolesti. Međutim, ukupne petogodišnje stope preživljavanja su se povećale sa 49 procenata za dijagnoze u 1970-im na 70 procenata danas.
Najveći dobici kod uznapredovalih karcinoma
Najveći dobici su zabeleženi kod karcinoma koji su se proširili na druge delove tela. U takvim slučajevima, stope preživljavanja su se više nego udvostručile, sa 17 procenata sredinom 1990-ih na 35 procenata između 2015. i 2021. godine.
Stope preživljavanja se značajno razlikuju u zavisnosti od vrste raka. Najviše su za rak štitne žlezde (98 procenata), rak prostate (98 procenata), rak testisa (95 procenata) i melanom (95 procenata). Najniže stope su za rak pluća (28 procenata), rak jetre (22 procenata), rak jednjaka (22 procenata) i rak pankreasa (13 procenata).
Nejednakosti i razlike među zemljama
Izveštaj takođe ističe razlike zasnovane na socioekonomskim, rasnim i etničkim razlikama. Na primer, Indijanci imaju najviše stope smrtnosti, sa smrtnim slučajevima od raka bubrega, jetre, želuca i grlića materice oko dvostruko većim nego kod belaca.
Geografski trendovi zavise od državnih zdravstvenih politika i dostupnosti zdravstvenog osiguranja.
Stope smrtnosti od raka kreću se od 122 do 128 na 100.000 u Juti, Havajima, Njujorku i Koloradu do 178 do 180 na 100.000 u Zapadnoj Virdžiniji, Misisipiju i Kentakiju. Postoje i razlike u prevenciji, sa stopama vakcinacije protiv HPV-a za decu i tinejdžere u rasponu od samo 38 procenata u Misisipiju do 84 procenta u Roud Ajlendu.
Značajno smanjena smrtnost dece
Na nacionalnom nivou, smrtnost od raka kod dece je smanjena za više od dve trećine, sa šest na 100.000 1970. godine na dva na 100.000 2023. godine. Smrtnost adolescenata je takođe značajno opala u istom periodu, sa sedam na tri na 100.000. Veliki deo ovog smanjenja pripisuje se optimizovanim režimima lečenja, koji su doveli do poboljšane stope preživljavanja kod leukemije.
Budući izazovi i pretnje napretku
Stručnjaci su upozorili da bi uskoro moglo doći do porasta dijagnoza uznapredovalog raka zbog poremećaja u skriningu tokom pandemije COVID-19. Međutim, nedavni oporavak testiranja mogao bi da ublaži ova sumorna predviđanja.
Izveštaj predviđa da će do 2026. godine u SAD biti dijagnostikovano više od 2,1 miliona novih slučajeva raka, ili oko 5.800 dnevno, i skoro 630.000 smrtnih slučajeva, ili oko 1.720 dnevno. Očekuje se da će rak pluća izazvati najviše smrtnih slučajeva, više nego rak debelog creva i pankreasa zajedno.
Iako su se stope preživljavanja poboljšale, dalji napredak je ugrožen rastućim stopama nekih uobičajenih karcinoma, kao što su rak dojke, prostate i pankreasa.
„Smanjenje finansiranja istraživanja raka i ograničen pristup zdravstvenom osiguranju mogli bi da ponište napredak i zaustave buduća otkrića“, upozorava Šejn Džejkobson, izvršni direktor ACS-a. „Ne smemo sada stati. Još uvek imamo mnogo posla pred nama.“
