Brak u Evropi očigledno nema svuda istu sudbinu. Najnoviji podaci o stopi razvoda u Evropskoj uniji, koji se odnose na 2023. godinu, pokazuju velike razlike među državama. Dok se u pojedinim zemljama gotovo svaki drugi brak završi razvodom, u drugima se parovi i dalje znatno češće odlučuju da ostanu zajedno.
Ovi brojevi ne govore samo o ljubavi i odnosima, već i o društvenim normama, ekonomskim uslovima i načinu na koji se brak doživljava u različitim delovima Evrope.
Gde se brak najčešće raspada
Na samom vrhu liste zemalja sa najvećim brojem razvoda nalaze se Finska, Francuska i Luksemburg. U Finskoj se razvede čak 55,5 brakova na svakih 100 sklopljenih. Francuska je vrlo blizu sa 55 razvoda, dok Luksemburg beleži 53,5. Drugim rečima, u ovim zemljama više od polovine brakova ne opstane.
Evo liste tačno prepisane i poređane, spremne da se direktno ubace u tekst. Brojevi su stopa razvoda na 100 sklopljenih brakova u 2023. godini.
Finska – 55,5
Francuska – 55,0
Luksemburg – 53,5
Litvanija – 51,7
Letonija – 50,4
Švedska – 48,0
Portugal – 47,1
Poljska – 47,1
Danska – 46,6
Španija – 44,7
Italija – 43,4
Belgija – 43,0
Bugarska – 41,7
Estonija – 40,7
Češka – 40,3
Nemačka – 39,9
Grčka – 38,3
Holandija – 35,8
Slovenija – 33,9
Mađarska – 33,5
Austrija – 32,1
Slovačka – 31,0
Kipar – 29,4
Hrvatska – 25,5
Rumunija – 20,4
Malta – 19,7
Irska – 15,5
Visoke stope razvoda imaju i baltičke zemlje, Litvanija i Letonija, kao i deo severne i zapadne Evrope, među kojima su Švedska, Portugal, Poljska i Danska. Sociolozi ovakve trendove često povezuju sa većom individualizacijom, ekonomskom nezavisnošću partnera i činjenicom da razvod nosi znatno manju društvenu stigmu nego ranije.
Gde se brak i dalje čuva
Na suprotnom kraju lestvice nalaze se zemlje u kojima brak i dalje ima čvršću poziciju. Hrvatska je među državama sa najnižom stopom razvoda u Evropskoj uniji, sa 25,5 razvoda na 100 brakova, što je manje od polovine finske brojke. Još niže su Rumunija sa 20,4, Malta sa 19,7 i Irska, koja sa 15,5 razvoda zatvara listu.
Zanimljivo je da se jug i jugoistok Evrope u celini izdvajaju po stabilnijim brakovima. U tim sredinama i dalje snažnu ulogu imaju tradicionalne porodične vrednosti, religija, ali i društveni pritisak da se brak očuva čak i kada postoje ozbiljni problemi.
Ipak, manji broj razvoda ne mora nužno da znači i srećnije brakove. U nekim društvima ljudi se teže odlučuju na razvod zbog finansijskih razloga, dece ili očekivanja okoline. Podaci, međutim, jasno pokazuju jedno, Evropa kada je reč o braku nije ni približno homogena, a razlike među zemljama su veće nego što se često pretpostavlja.
(Ona.rs)
