Tokom protekle sedmice, sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana prerastao je iz tinjajuće razmene uzvratnih udara u nešto što sve više liči na otvoreni rat.
Američki predsednik Donald Tramp prošle sedmice zapretio je da će proširiti rat ukoliko Iran ne prestane da napada brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz.
Poslednjih dana Sjedinjene Države proširile su spisak ciljeva sa iranskih obalskih lokacija na kojima se nalaze radarski sistemi i objekti za bespilotne letelice na puteve, tunele, železničke pruge, lučku infrastrukturu i, prema navodima iranskih medija, postrojenje za desalinizaciju vode.
Iran je, sa svoje strane, proširio listu meta na sedam zemalja u regionu, a državni mediji nagovestili su da bi uskoro na spisak mogli biti dodati i veliki morski terminali u arapskim državama Persijskog zaliva.
#AMAY| The renewed US-Iran conflict is escalating and threatening to spin out of controlhttps://t.co/fZF0kT5XZn pic.twitter.com/TIIFasiinz
— Egypt Independent (@EgyIndependent) July 20, 2026
Kuvajt je pretrpeo najveći teret iranskih napada, oštećeni su postrojenje za desalinizaciju vode i rafinerija nafte. Jordan je takođe bio izložen učestalim raketnim napadima, navodi se u analizi CNN, koju prenosimo:
Sukob se nalazi na prekretnici. Mogao bi da ustupi mesto još jednoj rundi posredovanja i pregovora. Međutim, većina analitičara smatra da je to malo verovatno. Nijedna strana ne deluje raspoloženo za razgovore, obe su saopštile da memorandum o razumevanju (MoU), postignut u junu nakon višenedeljnih iscrpljujućih pregovora, više nije na snazi.
Nakon pogibije dvojice pripadnika američke vojske u Jordanu u petak, tokom talasa iranskih raketnih napada, „naredni dani biće među najopasnijima od početka rata“, rekao je Ian Bremmer, osnivač kompanije „Eurasia Group“, koja se bavi analizom geopolitičkih rizika.
Sjedinjene Države, koje su u nedelju saopštile da je još jedan njihov vojnik poginuo na severu Iraka, poručile su da će „brzo kazniti“ Teheran zbog napada, dok je Iran istog dana ponovo gađao Jordan.
„Postaje sve jasnije da događaji počinju da izmiču svačijoj kontroli“, rekao je Deni Citrinovič, analitičar Instituta za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu.
„Iako se u početku činilo da su i Vašington i Teheran zainteresovani da sukob zadrže u određenim okvirima, on se sada zabrinjavajuće približava tački u kojoj bi ti okviri mogli da se uruše“, napisao je Citrinovič na društvenoj mreži Iks.
„Sukob bi mogao da se proširi daleko izvan sadašnjih razmera, uvlačeći zalivske države direktnije u konflikt i izlažući dodatne strateške ciljeve i ključnu infrastrukturu opasnosti“, dodao je.
Iranski raketni napad na Akabu u Jordanu u nedelju bio je jasan pokazatelj tog rizika, pri čemu je Izrael saopštio da su delovi projektila pali na njegovu teritoriju.
Izrael se do sada držao po strani u ovom sukobu, navodno na zahtev administracije Donalda Trampa, ali nezadovoljstvo izraelske vlade sporazumom sa Iranom nije nikakva tajna. Izraelski zvaničnici iz oblasti odbrane upozorili su u nedelju da će zemlja snažno uzvratiti ukoliko Iran napadne Izrael.
Pogled iz Teherana
Kako vojni istoričari često kažu, i protivnik ima mogućnost da odlučuje i utiče na tok događaja, a čini se da je Iran uveren u svoju sposobnost da nanese ozbiljnu štetu.
„Iran se prilagođava američkoj odbrani ispaljivanjem brzih, manevarskih raketa na američke baze u regionu“, naveo je Institut za proučavanje rata (ISW), dodajući da je Iran rasporedio kasetnu municiju u većim razmerama kako bi maksimizirao štetu.
Američke žrtve u Jordanu svedoče o toj adaptaciji.
Znaci ukazuju na to da režim u Teheranu veruje da može da nadživi Trampa, pošto je mobilisao javnu podršku oko sahrane ajatolaha Alija Hamneija. Kolektivno vođstvo koje se pojavilo u odsustvu Hamneijevog sina Modžtabe, novog vrhovnog vođe, izgleda da veruje da je otpor jedina opcija za sada.
„Sadašnji iranski vladari veruju da će svako iskazivanje uzdržanosti samo izazvati dalji američki pritisak“, napisao je iranski analitičar Vali Nasr u Fajnenšel tajmsu.
Dok se iranska ekonomija nalazi u teškoj situaciji, sa raširenom inflacijom, hroničnom nestašicom lekova i raspadajućom ekonomijom, „Teheran će prihvatiti neizbežne ekonomske teškoće koje će sa sobom prouzrokovati još jedna američka pomorska blokada, verujući da će njegov sopstveni pritisak na globalnu ekonomiju zatvaranjem Ormuskog moreuza… naterati Trampa da prvo trepne“, dodao je Nasr.
Sve o Ormuskom moreuzu
Svakako nema dokaza za Trampovu tvrdnju da Iran očajnički želi dogovor, a pitanje koje je započelo sukob, iranski nuklearni program, povuklo se gotovo iz vida dok se fokus prebacio na borbu oko Ormuskog moreuza.
U suštini, kamen se susreo sa nakovanjem na ušću Persijskog zaliva.
Nejasne formulacije u Memorandumu o razumevanju nastojale su da prikriju nepomirljive razlike između američkog zahteva, koji podržava veći deo međunarodne zajednice, za slobodom plovidbe u i iz Zaliva, i iranskog insistiranja na upravljanju brodarstvom.
Zaista, u svojoj prvoj poruci kao vrhovnog vođe u martu, Modžtaba Hamnei je insistirao da je zatvaranje moreuza strateška poluga i da se „poluga blokiranja Ormuskog moreuza mora nastaviti koristiti“.
Za mnoge analitičare, „Memorandum o nesporazumu“ je bio bezubi instrument. Kontrola nad moreuzom daje Iranu „Damoklov mač iznad glave globalne ekonomije“, koji Teheran smatra „neophodnim“ da bi dobio bilo šta od Vašingtona, rekao je Nasr.
Ako se sukob nastavi širiti, postoji i mogućnost da će Iran angažovati saveznike Hute u Jemenu kako bi povećali pritisak na svetsku ekonomiju i na Saudijsku Arabiju mešajući se u brodarstvo u Crvenom moru oko kritične tačke Bab el-Mandeb.
Stav saveznika
Vašingtonovi saveznici u Zalivu su ranije intervenisali kod Trampa oko vođenja rata i upravljanja Ormuskim moreuzom. Nedavno je niz apela nekoliko vlada, uključujući Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein i Katar, odvratio Trampa od sprovođenja plana naplate naknada od brodova koji tranzitiraju kroz moreuz.
Postoji zabrinutost da će širenje sukoba naneti veću štetu njihovim ekonomijama, odložiti svaki dogovor o Ormuskom moreuzu i ostaviti ih da se nose sa neukrotivim neprijateljem preko Zaliva nakon što Vašington odluči da mu je dosta.
Pitanje je sada da li bi se ponovo obratili, pojedinačno ili kolektivno, ako Iran ispuni svoju pretnju da će napasti luke i drugu infrastrukturu preko Zaliva. I da li bi se takav apel uslišio.
Iran bi mogao da cilja „mrežu ključnih luka“ u zemljama Persijskog zaliva kao odgovor na američke napade na iransku luku Čabahar, upozorila je u petak poluzvanična novinska agencija Fars.
Vojna pobeda
Odlučna američka vojna pobeda nad Iranom deluje kao daleka perspektiva. Verovatno bi zahtevala uvođenje kopnenih snaga i daleko intenzivniju i ekspanzivniju kampanju udara nego što je to bilo očigledno tokom prošle nedelje. Bilo šta manje od toga verovatno neće pokolebati režim u Teheranu u onome što on vidi kao egzistencijalnu borbu.
„Ne želim to da radim“, rekao je Tramp o kopnenom ratu u intervjuu za Foks njuz prošle nedelje. Ali je dodao:
„Ponekad vam je potrebna kopnena kampanja, ali imamo druge ljude koji će umesto nas obaviti kopnenu kampanju“.
CNN je izvestio da Tramp razmatra nove opcije, a napad na strateški važno ostrvo Harg se ponovo razmatra.
Pokretanje kopnene kampanje na jugu Irana „po ekstremnim letnjim vrućinama protiv potpuno mobilisane vojske i stanovništva koje se uglavnom okupilo oko ratnih napora bio bi izvanredan rizik koji će praktično garantovano biti istorijska katastrofa“, kaže Sina Tusi iz Centra za međunarodnu politiku.
Takva kampanja bi bila izazovnija ako saveznici poput Saudijske Arabije nisu voljni da dozvole da se njihova teritorija i vazdušni prostor koriste za napade na Iran.
Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman rekao je iranskom predsedniku u januaru da kraljevina neće dozvoliti da se njegov vazdušni prostor ili teritorija koriste za bilo kakav napad na Iran.
Napori posrednika
I Pakistan i Katar, koji su posredovali na sastanku u Lucernu, u Švajcarskoj, između SAD i Irana u junu, bili su veoma tihi poslednjih dana. Poslednji put je katarska delegacija bila u Teheranu 10. jula, prema iranskoj poluzvaničnoj novinskoj agenciji Tasnim.
Posredništvo bi se moglo ponovo vratiti u fokus ako tržišta nafte zahvati panika i cena sirove nafte se vrati iznad 100 dolara zbog smanjenja rezervi širom sveta.
Tu je i faktor izbora kako se približavaju srednjoročni izbori u SAD. CNN je izvestio da su Trampovi savetnici tvrdili da bi nova ograničenja za Hormuz samo podigla cene nafte i gasa, dodatno povećavajući politički pritisak na republikance.
Mnogi analitičari očekuju da ni totalni rat niti diplomatski put neće prevladati u narednim nedeljama. Umesto toga, na pomolu je neuredan sukob koji oscilira između naleta štrajkova i perioda relativnog smirivanja, dok posrednici traže nove načine za oživljavanje pregovora.
Mnogo toga zavisi od raspoloženja američkog predsednika.
Ali, kako je rekao jedan diplomata iz Zaliva: „Verovatno će biti mnogo gore pre nego što bude bolje“.
(Telegraf.rs)
