Hoće li se Evropska unija održati zajedno ili će Donald Tramp uspeti da je podeli – ključno je pitanje pred samit lidera EU koji se održava sutra. Neslaganje među evropskim vladama oko korišćenja ruske imovine zamrznute od početka invazije na Ukrajinu za finansiranje obnove zemlje, piše Politiko.
„Žele da nas oslabe“, rekao je visoki zvaničnik EU upoznat sa transatlantskim odnosima i pripremama za samit.
Dva ključna zadatka
Evropski savet ima dva zadatka pred sobom ove nedelje. Liderima su potrebni opipljivi rezultati, posebno po pitanju finansiranja Ukrajine. Ali ključne vlade takođe naglašavaju da moraju da se zalažu za EU u vreme kada Bela kuća pokušava da utiče na evropsku politiku, a sve veći broj evropskih lidera – od mađarskog Viktora Orbana do češkog Andreja Babiša – odbacuje utvrđene stavove Brisela.
EU bi bila „ozbiljno oštećena godinama“ ako ne uspe da postigne sporazum o finansiranju Ukrajine, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc u intervjuu za nemačku televiziju. „I pokazaćemo svetu da u tako ključnom trenutku naše istorije nismo u stanju da se zajedno držimo i delujemo u odbrani sopstvenog političkog poretka na ovom evropskom kontinentu.“
Zvaničnici Trampove administracije pozivali su evropske vlade – barem one koje smatraju najprijateljskijim – da odbace plan da se 210 milijardi evra ruske imovine koristi za finansiranje Ukrajine, rekla su za POLITIKO četiri zvaničnika EU učestvovala u diskusijama.
Problem nije Belgija, već Tramp
Kada su se lideri EU sastali u Briselu u oktobru, nisu uspeli da postignu dogovor o zamrznutom novcu jer se Belgija tome protivila. Dva meseca kasnije, jasno je da problem EU zapravo nije Belgija, već Tramp.
Evropska komisija i najuticajnije prestonice su, u međuvremenu, pregovarale, pokušavajući da pridobiju belgijskog premijera Barta de Vevera, čija je podrška ključna jer njegova zemlja drži većinu ruske imovine zamrznute u Evropi. Diskusije su se intenzivirale tokom protekle nedelje, jer je EU nastojala da Belgiji pruži potrebne garancije.
Ali šanse za postizanje dogovora su se pogoršale umesto poboljšale čak i od utorka, rekao je visoki zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti. „Hteo sam da plačem“, rekao je o raspoloženju na sastanku ministara za evropske poslove u Briselu koji je pripremao samit.
Dramatična situacija za Ukrajinu
Ukrajini je očajnički potreban novac jer se suočava sa budžetskim deficitom od 71,7 milijardi evra sledeće godine. Ako novac ne počne da pristiže do aprila, moraće da smanji javnu potrošnju, što bi moglo da utiče na moral zemlje i sposobnost da nastavi da se brani, skoro četiri godine nakon početka potpune ruske invazije.
Belgijska vlada kaže da se njeno protivljenje korišćenju ruske imovine svodi na potrebu da zaštiti sopstvene poreske obveznike od odgovornosti ako novac ikada bude potrebno vratiti. Za druge evropske zemlje, to je pitanje šire geopolitike.
Kampanja uticaja SAD, u kojoj su zvaničnici Trampove administracije zaobišli Brisel i komunicirali sa prestonicama putem neformalnih kanala, dovela je do toga da se Italija, Bugarska, Malta i Češka pridruže grupi zemalja koje se protive planu.
„Amerika više nije lider slobodnog sveta“
Neuspeh bi bio katastrofa za ugled EU u svetu, rekli su evropski zvaničnici, s obzirom na poruku koju bi poslao ne samo Trampovoj administraciji već i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Manfred Veber, lider desnocentričke Evropske narodne partije, najveće političke grupe u EU, dao je zapanjujuću procenu stanja odnosa u utorak. „Sjedinjene Države očigledno više nisu lider slobodnog sveta“, rekao je novinarima u Strazburu. Trampova administracija se „udaljava od nas“.
Bankrotirana Ukrajina bi bila u slabijoj poziciji u mirovnim pregovorima, potkopavajući njene šanse za postizanje trajnog mira koji joj je potreban da obnovi nakon razaranja četvorogodišnjeg rata.
Šta ako ne bude dogovora?
„Nemam reč za to“, rekla je estonska premijerka Kristen Mihal za Politiko kada su je pitali šta će se desiti ako EU ne postigne dogovor. Kijev treba da zna „da Evropa podržava Ukrajinu bez obzira na sve. Da ne moraju da prihvate loš dogovor“.
Prema procurelom nacrtu mirovnog plana o kojem pregovaraju Bela kuća i Kremlj, Vašington želi da koristi deo zamrznute imovine Rusije za finansiranje napora za obnovu koje predvode SAD. Oslobađanje imovine Ukrajini omogućilo bi Kijevu da odluči gde će usmeriti novac, dok se Francuska zalaže za pristup „Evropa na prvom mestu“ u trošenju naoružanja.
Šta kaže Bela kuća?
Tramp takođe vrši pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da ustupi delove strateški važne teritorije u Donbasu Rusiji.
Bela kuća je odbacila optužbe Brisela o mešanju. „Spekulacije iz anonimnih izvora koji nisu bili prisutni na ovim diskusijama ne treba shvatiti ozbiljno“, rekla je zamenica portparola Bele kuće Ana Keli. „Jedini cilj Sjedinjenih Država je da donesu mir… I Ukrajinci i Rusi su jasno izneli svoje stavove o zamrznutoj imovini, a naš jedini zadatak je da olakšamo razmenu koja na kraju može rezultirati sporazumom.“
Kako su pregovori zastali u utorak, zvaničnici EU su sve više pominjali „nuklearnu opciju“: proguravanje kredita kvalifikovanom većinom glasova, što bi ignorisalo prigovore nekih zemalja. Međutim, neki upozoravaju da bi to razotkrilo već podeljeni blok i gurnulo ga u pravu krizu. Druga alternativa su ograničeni bilateralni krediti.
„Važno je da Belgija bude uključena u sporazum, ali videćemo“, rekla je letonska premijerka Evika Silinja za Politiko u utorak. „Ako je glasanje kvalifikovanom većinom jedina opcija, zašto ne?“
„Ne želim da Belgija postane još jedna Mađarska“
„Važno je da EU pokaže svoju snagu, kao i sposobnost da donese snažnu odluku jer već dugo radimo i obećali smo Ukrajini da ćemo im pomoći finansijskim sredstvima – a zamrznuta imovina je zaista dobar izvor“, rekla je. Silinja je oštro dodala: „Što se tiče Belgije, mislim da ne želim da postanu još jedna Mađarska.“
Za Ukrajinu, zajam finansiran ruskom imovinom bio bi najbolje rešenje. Međutim, Zelenski je bio pragmatičan u WhatsApp razgovoru sa novinarima u ponedeljak. Njemu nije važno kako Ukrajina dobija novac, sve dok ga dobija.
„Naravno, zaista bismo želeli da koristimo [rusku imovinu] za obnovu naše zemlje“, jer je „jedino fer da Rusi plate za razaranje“. Ali, dodao je, „zajam za reparacije ili bilo koji format zasnovan na iznosu ruske zamrznute imovine – između 150 i 210 milijardi dolara ukupno – zaista menja igru“.
Pošto su razgovori propali, lideri će imati neobičan zadatak da sami pronađu rešenje na samitu u četvrtak.
