3 lista čuvarkuće pre kafe stara su navika koja se prenosi generacijama. Pročitajte šta je u listu i ko ovu biljku treba da zaobiđe.
Skoro svaka stara kuća u Srbiji imala je na prozoru saksiju sa debelim, mesnatim rozetama, a često je ta biljka rasla i na samom krovu, među crepovima. Ime je dobila upravo odatle, jer se verovalo da čuva kuću od groma. Danas se ista biljka uglavnom pominje uz jednu jutarnju naviku, 3 lista čuvarkuće, a ljudi koji je drže godinama kunu se da zbog toga saksija nikad ne napušta prozor.
Jedno treba razjasniti odmah: čuvarkuća nije lek i nijedan ozbiljan izvor je tako ne opisuje. Ipak, razlog zbog kog je ovaj običaj opstao vekovima jeste zanimljiv, i ima veze sa onim što se krije u samom listu.
Šta se tačno krije u listu čuvarkuće
Čuvarkuća, latinski Sempervivum tectorum, spada u sukulente. List je pun bistrog, sluzavog soka, nalik onom iz aloe vere, i baš taj sok je razlog svemu. U njemu ima tanina, sluzavih materija, organskih kiselina i jedinjenja iz grupe polifenola, koja se u biljnom svetu vezuju za antioksidativno delovanje.
Ukus je oštar i kiselkast, pomalo kao nezrela jabuka, i ne prija svakome. Zato se 3 lista čuvarkuće po tradiciji jedu brzo, na prazan stomak, čim se ustane, pre kafe i pre doručka. Jedni ih žvaću, drugi samo isisaju sok, a ostatak bace.
Prelomljen list na žulj i kap soka u uvo
Najduže i najšire čuvarkuća se koristila spolja. Prelomljen list stavljao se na ubod insekta, na opekotinu od sunca ili na žulj, jer sluzav sok hladi kožu i smiruje peckanje. Kod nas je najpoznatija upotreba nekoliko kapi soka u uvo kod bola, mada baš tu treba biti najoprezniji, o čemu više niže.
Upotreba na usta je mlađa i ređa. Uz jutarnju čuvarkuću obično idu priče o boljem varenju, mirnijem stomaku i lakšem početku dana. To su iskustva koja se prenose s kolena na koleno, a ne dokazi.
Šta istraživanja o čuvarkući potvrđuju, a šta ne
Ovde liniju treba povući jasno. Laboratorijska ispitivanja ekstrakata ove biljke pokazuju antioksidativno i blago antimikrobno delovanje, što se i očekuje od biljke bogate polifenolima i taninima. Reč je o ispitivanju u epruveti, ne kod čoveka.
Kliničkih studija na ljudima praktično nema. Nijedno istraživanje ne pokazuje da jutarnja navika sa čuvarkućom snižava holesterol, pritisak ili šećer. Ko to tvrdi, prodaje priču, a ne podatak. Biljka se i dalje vodi kao tradicionalna, ne kao terapija.
Trudnice, deca i lekovi: kome čuvarkuća ne ide
Trudnice i dojilje ne treba da uzimaju ovu biljku na usta, prosto zato što nema podataka o bezbednosti. Isto važi i za malu decu. Ako pijete terapiju za pritisak, razređivače krvi ili lekove za štitnu žlezdu, pitajte svog lekara pre nego što bilo šta uvedete, i nikako ne menjajte propisanu terapiju.
Sok u uvo ne ide ako postoji sumnja na probušenu bubnu opnu. Kod nekih se javi crvenilo ili peckanje kože, pa je pametno prvo probati na malom delu podlaktice. Ako bol u uvu prati groznica, gnojav iscedak, nagli pad sluha ili bol koji vas budi iz sna, to više nije stvar za kućni savet, već za lekara istog dana.
Biljka iz plastične čaše koja nadživi svaku modu
Opstala je jer ne traži gotovo ništa. Malo zemlje, sunce, zalivanje jednom u dve nedelje, a razmnožava se sama, izdancima koje šaljete komšinici u plastičnoj čaši. Biljka koja se deli, a ne kupuje, ostaje u kućama duže od svake mode.
Tu je, mislim, prava vrednost ovog običaja: ne u obećanju, nego u tome što je preživeo prenošenjem.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
