Pričate sami sa sobom dok tražite ključeve ili dok smišljate šta ćete reći na sastanku, pa se trgnete kad vas neko čuje. Ta sitna nelagoda je pogrešna, jer je glasno pričanje sa sobom često znak visoke inteligencije, a ne ekscentričnosti.
Psiholozi tu naviku zovu samousmjeravajući govor, i ona radi mnogo više nego što mislite.
Najveći nesporazum nije u tome da li je čudno, problem je što ljudi misle da je to slabost. A zapravo je alat. Kada izgovorite korake naglas, mozak ih obrađuje sporije i preciznije nego kad samo jurcaju kroz glavu.
Zašto glasno razmišljanje ubrzava rješavanje problema
Probajte sledeći put kad sklapate nameštaj. Pročitajte uputstvo naglas, korak po korak. Istraživanja iz oblasti kognitivne psihologije pokazuju da izgovaranje zadatka pomaže da brže pronađete ono što tražite i da se bolje koncentrišete. Riječ izgovorena naglas postaje sidro za pažnju.
Sasvim druga priča je kad ćutite. Misli se preklapaju, skaču, vraćaju se. Glas ih poređa u red. Zato kuvari mrmljaju recept, a programeri objašnjavaju kod nepostojećem kolegi, što u struci zovu metoda gumene patkice.
Šta je samousmjeravajući govor
Samousmjeravajući govor je glasno ili tiho izgovaranje misli da biste organizovali postupke i emocije. Razvija se u detinjstvu, oko treće godine, i ostaje korisna navika odraslih koji rješavaju složene zadatke.
Povezanost sa inteligencijom koju često previdimo
Djeca koja u igri više pričaju sama sa sobom kasnije pokazuju bolju sposobnost planiranja. Ova povezanost sa inteligencijom ne nestaje sa odrastanjem, samo postaje tiša. Odrasli to rade u sebi, a pod stresom ili pred težak zadatak govor opet izađe napolje. To nije gubitak kontrole, to je mozak koji poseže za pouzdanim sredstvom.
Ime izgovoreno naglas takođe pomaže pamćenju. Kad pred radnju kažete „mleko, hleb, kafa“, veća je šansa da se setite nego kad samo pomislite. Glasno ponavljanje aktivira i sluh i govor, pa informacija ostavlja dublji trag.
Kada navika prelazi u nešto drugo
Postoji granica koju vrijedi pomenuti. Ako razgovor sa sobom postane mučan, ako čujete glasove koji vam odgovaraju ili komanduju, to više nije organizovanje misli. Tada je razgovor sa stručnjakom prava adresa, jer se radi o različitim stvarima.
Suplementi i trikovi za „bistar um“ tu ne mijenjaju ništa. Najjeftiniji alat za bolju koncentraciju već nosite sa sobom, to je vaš glas. Najpametnije što možete da uradite jeste da prestanete da se stidite zbog njega.
Inteligencija se ne mjeri samo testovima i ocjenama. Ona se vidi u sitnim navikama, u načinu na koji rešavate zaglavljenu fioku ili smišljate odgovor na neprijatan mejl. Pričanje sa samim sobom je jedna od tih navika, tiha potvrda da mozak radi punom parom, prenosi Krstarica.
