Novi tip imunoterapije koristi genetski modifikovane NKT ćelije koje ciljaju i uništavaju ćelije raka pankreasa, usporavajući rast i širenje tumora.
Naučnici sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) razvili su „gotovu“ ćelijsku imunoterapiju koja može da pronađe i uništi ćelije raka pankreasa, čak i kada se prošire na druge organe.
U studiji na miševima, tretman je usporio rast raka, produžio preživljavanje i ostao efikasan čak i u teškom okruženju čvrstih tumora.
– Čak i kada rak pokušava da izbegne jedan put napada promenom svog molekularnog potpisa, naša terapija ga pogađa iz više drugih uglova istovremeno. Tumor jednostavno ne može dovoljno brzo da se prilagodi – rekao je glavni autor dr Janruide Li, postdoktorski naučnik na UCLA.
Terapija je stvorena na bazi ljudskih matičnih ćelija
Terapija je razvijena korišćenjem ljudskih matičnih ćelija koje su pretvorene u invarijantne prirodne T ćelije ubice (NKT ćelije) i genetski modifikovane dodavanjem himernog antigenog receptora (CAR) koji im omogućava da prepoznaju i napadaju ćelije raka pankreasa.
NKT ćelije su prirodno kompatibilne sa bilo kojim imunim sistemom, što znači da mogu ući u telo bez izazivanja opasnih reakcija, a mogu se i masovno proizvoditi korišćenjem bilo kojih doniranih matičnih ćelija krvi.
Jedan donor može obezbediti dovoljno ćelija za hiljade tretmana, što potencijalno čini terapiju pristupačnijom. Testirana je u laboratorijskim modelima raka u pankreasu i modelima širenja bolesti na jetru i pluća.
CAR-NKT ćelije uspevaju da prodru u sam tumor, umesto da ostanu spolja, i koriste više metoda napada za uništavanje ćelija raka. Važno je da ostaju aktivne duže vreme, dok mnoge druge imunoterapije brzo postaju neefikasne.
Terapija obećava široku primenu
Rezultati su objavljeni u časopisu Zbornik radova Nacionalne akademije nauka (PNAS). – Razvoj terapije koja cilja i primarni tumor i metastaze predstavlja fundamentalnu promenu u pristupu lečenju ove bolesti – rekla je v. d. autor dr Lili Jang, profesor mikrobiologije, imunologije i molekularne genetike na UCLA.
Terapija je potencijalno primenljiva i na druge tipove raka, uključujući rak dojke, jajnika i pluća.
Iako su dosadašnja testiranja sprovedena na miševima, ljudski tumori su složeniji, što znači da dugoročna bezbednost i neželjeni efekti kod ljudi još nisu poznati. Priprema velikih serija identičnih, bezbednih ćelija predstavlja i logističke i regulatorne izazove.
Izvor: nypost.com/Zdravlje.Kurir.rs
