Rusija je značajno intenzivirala napade na ukrajinske benzinske pumpe. Prema rečima načelnika Nikolajevske oblasne vojne administracije Vitalija Kima, okupatori sve češće namerno gađaju benzinske stanice i druge civilne objekte sa zapaljivim materijalima. Na taj način Kremlj pokušava ne samo da nanese ekonomsku štetu, već i da stvori propagandnu sliku za svoju televiziju, piše UNIAN.
Osnivač grupe kompanija Prime i stručnjak za tržište goriva Dmitrij Ljouškin ranije je za UNIAN izjavio da bi pojedini ukrajinski gradovi, poput Harkova ili Dnjepra, mogli potpuno da ostanu bez benzinskih pumpi koje rade. Naglasio je da država hitno mora da preispita pristup zaštiti takvih objekata.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da posledice napada na benzinske pumpe mogu daleko prevazići tržište goriva. Pod udarom bi mogli da se nađu logistika, snabdevanje robom, stopa inflacije i ukupna ekonomska otpornost zemlje.
Glavni konsultant Centra za spoljnopolitička istraživanja Nacionalnog instituta za strateške studije Ivan Us u intervjuu za UNIAN govorio je o tome da li ruski napadi mogu izazvati nestašicu goriva u celoj zemlji, koliko brzo bi eventualno poskupljenje benzina uticalo na cene svih proizvoda i šta država mora da učini kako bi sprečila veliku krizu sa gorivom.
UNIAN: „Rusija gotovo svakodnevno napada ukrajinske benzinske pumpe. Koliko takvi napadi mogu uticati na snabdevanje zemlje gorivom i civilnu logistiku?“
„Rat se sve više pretvara u klasičan rat iscrpljivanja, u kojem je potrebno gađati elemente ekonomskog života. To, između ostalog, uključuje snabdevanje građana gorivom i, pre svega, transport različitih proizvoda, uglavnom hrane.“
„Ako bude otežano snabdevanje gorivom vozila koja prevoze prehrambene proizvode, to znači da će hrane biti veće. Cene će rasti, odnosno inflacija u zemlji će se ubrzavati.“
„Naravno, može se reći da Rusija ‘odgovara’ na postupke Ukrajine. Ali u stvarnosti samo Ukrajina može da odgovara, jer mi nismo započeli ovaj rat.“
„Međutim, Rusija vidi kakav pristup Ukrajina bira. Neprijatelj razume da Ukrajina zaista pogađa njenu ekonomiju, jer se ona suočava sa velikim problemima. Nisu slučajni redovi na benzinskim pumpama. Mislim da oni žele da stvore određenu vrstu situacije u ogledalu.“
„Jedina razlika je što oni to rade znatno brutalnije, uz žrtve među našim stanovništvom. Njihov cilj je da izazovu haos u našoj ekonomiji, shvatajući iz sopstvenog iskustva da problemi sa gorivom uvek pogađaju ekonomiju jedne zemlje.“
UNIAN:“Da li napadi na mreže benzinskih pumpi mogu dovesti do rasta cena goriva?“
„Bez sumnje, zbog manjka robe. Benzinske pumpe bivaju uništene zajedno sa gorivom koje se u njima nalazi. Sve to će dovesti do poskupljenja svake jedinice proizvoda.“
„Dakle, gorivo će biti ne samo teže pronaći, već će i koštati više. Delimično, rast cene goriva doprinosi inflaciji, jer su za transport svih proizvoda potrebna vozila. Ako cena goriva poraste, taj trošak se prenosi na krajnjeg kupca.“
UNIAN: „Ako cena goriva bude rasla, koliko brzo bi se to moglo odraziti na cene hrane, robe i usluga? Koje grane će prve biti pogođene?“
„Pre svega prehrambena industrija. Posebno će biti pogođene prodavnice u udaljenijim područjima, jer je do njih potrebno duže transportovati robu i potrošiti više goriva.“
„Mislim da će cene početi da rastu najkasnije za nedelju dana, možda čak i ranije. Privreda brzo preračunava troškove i reaguje na njihovo povećanje. Čim gorivo poskupi, kompanije će nastojati da dodatne troškove što pre uključe u krajnju cenu proizvoda.“
UNIAN: „O kakvom povećanju cena možemo govoriti?“
„Ako gorivo poskupi, recimo, za 20 odsto, moguće je da će cene porasti za oko 22 do 23 odsto, kako bi preduzetnici imali određenu rezervu. To su približne procene, jer razumemo da se, s jedne strane, napadi zaista događaju, a s druge strane ostaje pitanje koje će oblasti biti pogođene.“
UNIAN: „Po vašem mišljenju, da li postoji rizik od nestašice goriva u pojedinim regionima ili u celoj Ukrajini?“
„Mislim da postoji u celoj Ukrajini. Dolazi do preraspodele goriva kako bi se nadoknadile količine koje su nestale sa tržišta. To znači da će se gorivo uzimati iz drugih područja, koja će takođe osetiti njegov nedostatak.“
UNIAN: „Koliko je danas ukrajinsko tržište goriva spremno za ovakve izazove?“
„Mislim da se tržište već donekle prilagodilo. Imamo iskustvo. Osim toga, za razliku od Rusije, skloniji smo decentralizaciji. Upravo će to spasavati naš sistem snabdevanja gorivom, jer nemamo glavna čvorišta koja bi mogla biti pogođena jednim udarom.“
„Rusija će morati da potroši ogromne resurse kako bi uništila sve naše benzinske pumpe. Imaju mnogo sredstava, ali sumnjam da ih imaju dovoljno da nanesu kritičan udar našem sistemu.“
UNIAN: „Šta je, po vašem mišljenju, potrebno učiniti da bi se izbegla nestašica goriva čak i u uslovima redovnih ruskih napada?“
„Ne treba uvoditi nikakve uvozne carine. Uopšte ne bi trebalo uvoditi bilo kakva ograničenja, ukoliko postoje, za uvoz proizvoda u Ukrajinu.“
UNIAN: „A šta ne bi trebalo raditi?“
„Ja ne bih radio ono što će raditi Rusija. Više nije tajna da će oni snižavati standarde kvaliteta goriva. Sada imaju standard Evro-4 (ekološki standard koji reguliše sadržaj štetnih materija u izduvnim gasovima automobila), a već govore ne samo o Evro-3, već čak i o Evro-2.“
UNIAN: „Zašto to ne bi trebalo raditi?“
„Zato što će, iako će goriva biti znatno više, to štetiti vozilima. Savremeni automobili projektovani su za standard Evro-4, a ne za Evro-3, a posebno ne za Evro-2.“
„Rusija će to raditi kako bi povećala količine goriva. U početku će to pomoći, ali će kasnije izazvati mnogo veće probleme.“
UNIAN: „Ako Rusija nastavi sistematski da gađa benzinske pumpe, može li to postati jedan od faktora usporavanja ekonomskog rasta Ukrajine?“
„Svakako. Kao što sam ranije rekao, sa zakašnjenjem od oko nedelju dana to će uticati na formiranje cena u državi. Inflacija će ubrzati, a upravo je inflacija jedan od ključnih pokazatelja svake ekonomije.“
UNIAN: „Rusija je danas ponovo izvela masovni napad na Ukrajinu. Osim terora nad civilnim stanovništvom, koliko su, sa ekonomske tačke gledišta, takvi napadi usmereni na podrivanje ekonomske otpornosti države?“
„Veoma snažno, jer podstiču ljude da napuste zemlju. A bez radne snage veoma je teško održati ekonomiju. Ljudi su osnovni resurs svake ekonomije.“
„Istovremeno se šire priče da Ukrajina želi da dovede migrante iz Indije, Pakistana i Bangladeša. Reč je upravo o radnoj snazi. Ako nema naših građana zato što su otišli iz zemlje, moraće neko da ih zameni.“
„Bićemo primorani da preduzmemo nepopularne korake i nadomestimo ih ljudima iz zemalja čiji će građani pristati da dođu u Ukrajinu. Za njih naši uslovi nisu toliko zastrašujući. To može izazvati društvene tenzije. Međutim, ako ne bude uvoza radne snage, nedostajaće resursa za razvoj ekonomije. A to je takođe loše.“
(Telegraf.rs)
