PRE sastanka sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dobio je uveravanja o podršci od zapadnih lidera.
Zelenski je u subotu održao video pozive sa liderima skoro desetak evropskih zemalja i Kanade, zajedno sa visokim zvaničnicima Evropske komisije i NATO-a.
Lideri Evropske unije Ursula fon der Lajen i Antonio Kosta takođe su razgovarali sa Zelenskim, obećavajući u subotu da podrška EU Ukrajini neće posustati.
„Pozdravljamo sve napore ka našem zajedničkom cilju, pravednom i trajnom miru koji čuva suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na X.
„A to jača bezbednosne i odbrambene kapacitete zemlje, kao sastavni deo bezbednosti našeg kontinenta“, dodala je.
„U 2026. godini, Evropska komisija će nastaviti da vrši pritisak na Kremlj, održavati podršku Ukrajini i intenzivno raditi na praćenju Ukrajine na njenom putu ka članstvu u EU“, rekla je ona.
Kosta, predsednik Evropskog saveta, koji predstavlja 27 zemalja članica bloka, takođe je obećao da će nastaviti da podržava Ukrajinu, rekavši na X: „Podrška EU Ukrajini neće posustati. U ratu, u miru, u rekonstrukciji.“
Kosta je upozorio da je Evropska unija spremna da uvede dalje sankcije Rusiji ako bude potrebno.
Naveo je poteze EU koji su „učinili Ukrajinu jačom“, uključujući „produženje sankcija protiv Rusije, uz dodatne mere ako bude potrebno“.
Kosta je dodao: „Jaka i prosperitetna Ukrajina u EU je ključna garancija bezbednosti. Nastavljamo da radimo na čvrstom i trajnom miru za Ukrajinu, u tesnoj saradnji sa našim američkim partnerima.“
Evropski lideri nude punu podršku
Portparol nemačke vlade rekao je da su evropski lideri dali Zelenskom „punu podršku i naglasili svoju posvećenost nastavku tesne saradnje sa Sjedinjenim Državama kako bi se postigao održivi i pravedni mir u Ukrajini“.
Nemački kancelar Fridrih Merc sazvao je konferencijski poziv na Zelenskijev zahtev, rekao je portparol.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da Evropljani moraju biti u potpunosti uključeni u diskusije koje ih se tiču, prema zvaničnicima u Jelisejskoj palati. Makron će biti domaćin još jednog sastanka Koalicije voljnih – grupe zemalja koje su obećale snažnu podršku Kijevu – u Parizu u januaru.
Evropa pažljivo prati kako Zelenski, koji se u subotu sastao sa kanadskim premijerom Markom Karnijem u Halifaksu, odlazi na razgovore sa Trampom u Palm Bič, Florida, u nedelju. Bela kuća je saopštila da će se bilateralni sastanak održati u 15 časova po lokalnom vremenu.
Zelenski ističe „crvene linije“
Zelenski je rekao da će tokom razgovora jasno staviti do znanja da Kijev neće prihvatiti kapitulaciju ili mir koji diktira Moskva.
„Naravno, postoje crvene linije za Ukrajinu i ukrajinski narod“, rekao je u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama pre sastanka.
Više puta je odbacio zahteve Rusije, koje je pomenuo i Tramp, da Ukrajina ustupi teritoriju koja trenutno nije pod ruskom kontrolom, ali je rekao da je Kijev dao „kompromisne predloge“ o nerešenim teritorijalnim pitanjima.
Rekao je da planira da razgovara sa Trampom o okviru od 20 tačaka za mogući mirovni plan koji je predstavio ranije ove nedelje, dodajući da će bezbednosne garancije biti centralni deo svakog prekida vatre kako bi se Ukrajina zaštitila od daljih ruskih napada.
Zelenski je rekao da svakodnevni napadi Rusije pokazuju da zemlja nema interes za mir i da će vršiti pritisak na Trampa za dodatne protivvazdušne sisteme, rekavši da Ukrajini treba više raketa za suprotstavljanje napadima dronova i raketa.
Dodao je da su u toku dalji pregovori sa evropskim partnerima o bezbednosnim garancijama i pozdravio je odluku Evropske unije da pruži dalju finansijsku podršku u obliku višemilijardarskih kredita. Međutim, finansijski nedostaci su i dalje prisutni, posebno u proizvodnji oružja i dronova, rekao je.
Rusija ne učestvuje u pregovorima u Palm Biču, a Zelenski je rekao da mir nije moguć bez sporazuma sa Moskvom.
Rekao je da namerava da razgovara sa Trampom o daljim ulaganjima u posleratnu obnovu Ukrajine, dodajući da bi obnova zemlje zahtevala stvaranje namenskih fondova i finansiranje u vrednosti do 800 milijardi dolara.
(Hina/Index)
