Lideri NATO-a trebalo bi da budu u Ankari sledećeg meseca, gde se očekuje da će se saveznici obavezati da će trošiti 5 odsto BDP-a na odbranu do 2035. godine. Ali za nekoliko članica, jaz između obećanja i stvarnosti ostaje veliki.
Rute predstavlja procenu napretka
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute trebalo je da predstavi poverljivu procenu napretka zemalja članica ka novom cilju potrošnje na sastanku ministara odbrane, rekla su tri diplomate NATO-a. Analiza će se fokusirati na zemlje koje su još uvek daleko od cilja koji je nametnuo američki predsednik Donald Tramp, izveštava Politiko.
Osetljiv trenutak za savez
Procena dolazi u osetljivom trenutku za savez. Evropske vlade pokušavaju da pokažu da preuzimaju veću odgovornost za sopstvenu odbranu dok Vašington smanjuje vojne resurse dodeljene NATO-u, a Tramp nastavlja da vrši pritisak na saveznike da podele teret.
Obaveza od 5 odsto BDP-a
Sve članice su se obavezale na cilj od 5 odsto BDP-a. Od toga, 3,5 odsto bi trebalo da ide na ključne vojne kapacitete, a dodatnih 1,5 odsto na šira bezbednosna ulaganja do 2035. godine. Ali neke zemlje se i dalje suočavaju sa političkim otporom, budžetskim ograničenjima i pitanjima o tome da li će njihovi planovi ispuniti računovodstvena pravila NATO-a.
„Uoči samita u Ankari, očekujem da zemlje predstave jasne, konkretne i verodostojne planove za postizanje ovog cilja“, rekao je Rute. Istovremeno, napomenuo je da neke zemlje, poput Slovenije, Albanije i Češke, nisu ispunile ni prethodni cilj od 2 odsto BDP-a pre 2025. godine.
Zvaničnik Bele kuće rekao je za Politiko da Tramp očekuje od saveznika da se drže svog obećanja o potrošnji od pet odsto za odbranu.
Španija odbacuje viši cilj
Španija je na udaru NATO-a i Trampa otkako je prošle godine odbila da se obaveže na obavezu od 5 procenata. Madrid kaže da može da izgradi vojne kapacitete potrebne za suprotstavljanje Rusiji trošeći 2,1 procenat BDP-a.
Španija je ove godine potrošila 34 milijarde evra na odbranu, čime je dostigla 2 procenta BDP-a, rekao je Feliks Arteaga iz Kraljevskog instituta Elkano. Ali otvoreno je pitanje da li će NATO priznati sve stavke u planu povećanja potrošnje, koje uključuju telekomunikacije, sajber odbranu i reagovanje na prirodne katastrofe. Dodatni problem za premijera Pedra Sančeza je to što se pojavio kao jedan od najglasnijih Trampovih kritičara u Evropi.
Britanija bez jasnog plana finansiranja
Britanija se obavezala na cilj NATO-a od 5 procenata, ali je do sada u potpunosti finansirano samo 2,6 procenata. Planovi ministarke finansija Rejčel Rivs predviđaju da zemlja dostigne 2,6 procenata odbrambenih izdataka do 2027. godine, ali ne postoji budžetski plan za ostatak puta.
Za sada, premijer Kir Starmer govori samo o „ambiciji“ da dostigne 3 procenta BDP-a u sledećem zasedanju parlamenta. Nedostatak gotovine postao je očigledan ovog meseca kada je ministar odbrane Džon Hili podneo ostavku zbog nedostatka dodatnih sredstava za britanski Plan odbrambenih investicija. Plan će sada biti izmenjen pod novim ministrom odbrane Denom Džarvisom i objavljen pre samita u Ankari.
Mađarska: nova vlada, stare teškoće
U 2025. godini, Mađarska je potrošila procenjenih 2,06 procenata BDP-a na odbranu, prema podacima NATO-a. Ali nova vlada premijera Petera Mađara suočava se sa teškom situacijom. Pod prethodnim vođstvom Viktora Orbana, Budimpešta je tražila 16 milijardi evra iz programa EU za pozajmice za oružje, ali je Mađar najavio da će ponovo razmotriti zahtev.
Zvaničnici EU očekuju da će Mađarska na kraju tražiti samo trećinu tog iznosa, što bi smanjilo mogućnosti za dodatna izdvajanja. Tamaš Čiki Varga iz Instituta za strategiju i politiku Džon Lukač kaže da bi budžet za odbranu mogao privremeno pasti ispod 2 procenta jer se nova vlada bori sa napregnutim javnim finansijama.
Češka Republika: Sumnjiva metodologija računovodstva
Kao i Mađarska, Češka Republika je zabeležila pad vojnih izdataka u 2025. godini u poređenju sa prethodnom godinom. Prag planira da ove godine potroši 2,1 odsto BDP-a, ali samo ako u vojne izdatke uključi nadogradnju autoputa od 1,2 milijarde evra, što je izazvalo zaprepašćenje među saveznicima.
Premijer Andrej Babiš je priznao da će izdaci u 2026. godini „verovatno“ pasti ispod 2 odsto. Međutim, češki zvaničnik tvrdi da će Prag uskoro predstaviti novu vojnu strategiju usmerenu na povećanje broja vojnika i odbranu od dronova. Prema njegovim rečima, cilj od 2 odsto biće ispunjen tokom mandata ove vlade, možda već sledeće godine.
Slovenija pod lupom zbog računovodstvenih metoda
Slovenija je takođe pod lupom. Prema Politiku, NATO je nezvanično doveo u pitanje slovenačke računovodstvene metode. Rute je u pismu Ljubljani prošlog meseca tvrdio da su vojni izdaci dostigli 2,01 odsto BDP-a, uglavnom uključivanjem projekata koji ne spadaju u dogovorenu definiciju osnovnih vojnih izdataka. Bez tih projekata, potrošnja Slovenije je bliža 1,6 odsto.
Jelena Juvan sa Univerziteta u Ljubljani rekla je da su Ruteove kritike uglavnom opravdane. Prema njenim rečima, prethodna vlada je najavljivala „inovativne proračune“ kako bi se postigli ciljevi Alijanse.
Potrošnja za odbranu postala je politički kontroverzna pod bivšim premijerom Robertom Golobom, ali nova desničarska vlada Janeza Janše želi da promeni kurs. Janša se više puta zalagao za veću potrošnju za odbranu, što bi mu moglo pomoći kod Trampa.
Melonijeva politička ravnoteža
Italija je u drugačijoj poziciji jer je premijerka Đorđa Meloni jedna od najbližih Trampovih saveznika u Evropi. Međutim, sa predstojećim izborima sledeće godine i nepopularnošću zemlje u pogledu potrošnje za odbranu, Meloni pokušava da pronađe ravnotežu.
Rekla je parlamentu da će na samit NATO-a doći sa planiranom potrošnjom za odbranu i bezbednost od 2,8 odsto BDP-a ove godine, uključujući 0,7 odsto za unutrašnju bezbednost i policiju. Rim može da se osloni na snažnu odbrambenu industriju i pomorsko prisustvo u Mediteranu, ali stručnjaci upozoravaju da bliski odnosi sa Trampom neće biti dovoljni ako ih ne prati stalno povećanje vojnih kapaciteta.
