Sukob političkog rukovodstva Republike Srpske sa Zapadom, kao i odluke Narodne skupštine RS o zabrani delovanja pojedinih institucija BiH na teritoriji Srpske, prema pojedinim ocenama, ozbiljno su ugrozile njen međunarodni položaj i zapretile „raspakivanjem“ Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Osim pojedinih analitičara, stav da je položaj Srpske ozbiljno uzdrman poslednjim potezima aktuelne vlasti u RS posebno potencira ovdašnja opozicija. Kako tvrde, vlast predvođena SNSD opasno se igra sa sudbinom Republike Srpske i, navodno, provocira zakazivanje neke nove međunarodne konferencije o BiH, možda čak i Dejtona 2, čija bi rešenja bila mnogo nepovoljnija za Republiku Srpske nego što je to bio slučaj pre 30 godina, kada je završen krvavi građanski rat u BiH, piše današnji portal BLIC.
Inače, odlično obavešteni izvori Srpskainfo iz diplomatskih krugova otkrivaju nam da u jednom delu međunarodne zajednice zaista „tinja“ ideja o organizovanju neke nove međunarodne konferencije o BiH, budući da je sadašnje stanje u zemlji, prema njihovim rečima, postalo neodrživo, piše Srpskainfo.
– Ne radi se tu o bilo kakvom raspakivanju Dejtona. To nikad niko nije ni pomenuo. Tu bi se radilo o doradi postojećeg mirovnog sporazuma, odnosno stvaranju funkcionalnije zemlje jer je jasno da BiH već najmanje 20 godina ne funkcioniše – tvrde naši izvori.
Između ostalog, oni tvrde da su Amerikanci spremni da organizuju jednu takvu konferenciju i da su spremni da posreduju u traženju rešenja koja bi bila podržana konsenzusom svih strana u BiH.
Foto: Željka Knežević / Ringier
– Time su poslali diplomatski signal da ništa neće biti nametano na silu. Članice PIK su nedavno, takođe, istakle da je potreban konsenzus i kompromis u BiH. Postoji puno tehničkih stvari o kojima se nezvanično priča. Jednostavno, sistem sa devet predsednika i potpredsednika, odnosno tri člana Predsedništva BiH, predsednici entiteta i njihova četiri potpredsednika, ne postoji nigde u svetu. Druga stvar je postojanje domova naroda. Pokazalo se da je dvodomni sistem izvor stalnih blokada. To je sistem „doma lordova“, koji se u BiH pokazao kao potpuno nefunkcionalan – ističu naši sagovornici.
Umesto toga, kako tvrde, u međunarodnim diplomatskim krugovima razmatraju se rešenja koja bi dovela do toga da se u jednodomnom sistemu obezbedi zaštita nacionalnih interesa konstitutivnih naroda.
– Sledeća stvar su promene unutar izbornog zakona, jer većina blokada dolazi iz razloga što postoje dve različite grupacije – jedna na nivou entiteta, druga na nivou države i tu se treba tražiti modalitet kako da to bude ujednačeno. Niko ne može reći da bi promenom jednog ili dva ministra u Savetu ministara BiH bila napravljena funkcionalna država. Ovakav princip izbora u BiH doveo je do nefunkcionalnosti i to u suštini smeta svim građanima. To nema veze s oduzimanjem bilo kakvih nadležnosti – ističu naši izvori.
Da li je moguće održavanje neke nove međunarodne konferencije ili Dejtona 2, koji bi „pretumbao“ stvari na štetu Republike Srpske, pitali smo za mišljenje stručnjaka za međunarodne odnose iz Beograda i bivšeg karijernog diplomatu, Srećka Đukića.
On smatra da nije realno da u doglednoj budućnosti dođe do održavanja nekog takvog međunarodnog skupa na najvišem nivou.
– Za sazivanje međunarodne konferencije potreban je široki međunarodni konsenzus. Za tako nešto najmanje mora da postoji podrška stalnih članica Saveta bezbednosti UN, ali i nekih drugih zemalja, poput Nemačke, Italije, Austrije, Turske, Grčke… Govorim o zemljama koje su u nekom našem bližem ili daljem okruženju – kaže Đukić za Srpskainfo.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Da bi se navedeni konsenzus pridobio, potrebno je, tvrdi on, da neko radi „crnački posao“, kao što su, podseća Đukić, SAD preuzele na sebe potpisivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
– U sadašnjoj međunarodnoj situaciji ne vidim da je iko spreman da se uhvati tog posla i takvog „vrelog gvožđa“. Sadašnja međunarodna situacija ne ide u prilog tome. Međunarodne okolnosti su takve da se one prepakuju, revidiraju, prestrojavaju. U toj situaciji, BiH nije vidljiva na mapi, isto kao ni Kosovo ni ostali naši zapadnobalkanski problemi. Zbog toga mislim da za takvu konferenciju, koja bi nešto značajnije menjala u BiH, ne postoje uslovi u doglednoj budućnosti – tvrdi on.
Ono što je moguće uraditi i što je, prema njegovim rečima, moguće očekivati jeste da možda od jeseni ili početkom sledeće godine, kada se odnosi između SAD i EU stabilizuju, a zatim reši pitanje rata u Ukrajini ili mu se makar približi kraj, mogu nastati uslovi za skup koji bi trebalo da „otčepi“ probleme koji postoje u funkcionisanju BiH.
– To, opet, ne bi dovelo do nekog menjanja kapitalnih stvari i odnosa. To ne bi bila neka konferencija poput Dejtona, već bi mogao biti sastanak ministara spoljnih poslova, članica PIK ili formiranja nekakve kontakt-grupe. Tu mogu da se traže razne diplomatske formule i prilazi kako bi se otklonile osnovne prepreke u funkcionisanju BiH – zaključuje Đukić.
